Ево, препуне су друштвене мреже инсерата из тог новог Информеровог интервјуа са ослобођеним силоватељем. Човек седи, лепо и смирено прича како је то радио, до детаља. И не само то, он и саветује како се треба понашати у случају да вас, не дај Боже, негде сретне. Да сарађујете и не опирете се. И да не препричавам. Нисам имала желудац да гледам чак ни ове мале исечке који се постављају свуда. А ко, па, и има?
Ако већина људи, како сам прочитала по мрежама, има исту реакцију на снимке- од осећања ужаса, шока, бола у желуцу, питамо ли се која је сврха овога? Па вероватно то, да шокира. Да скупи лајкове. Од оних наслова од којих правимо форе „Ћерка сестре познате певачице обукла ово и оно- доживећете шок када видите“ дошли смо до стварног шока. Питамо ли се који је следећи корак? Који је то дубљи муљ у који може да се зађе?
А у муљу се купамо одавно. Редакције којекаквих новина и портала у којима седе полуписмени људи смишљајући бомбастичне наслове, одавно су погазили све кодексе- и људске и новинарске. Одавно је постао циљ шокирати, наравити што одвратнију вест, неку страшну причу коју ће називати истраживачким новинарством. Без крајњег смисла и поенте. У већини случајева небитна је и истина, битан је- шок.
Пишем ово без дубоке анализе. Пишем ово из револта и гађења које сам осетила видевши главу уредника Иноформера испод које пише- „То је новинарство“, као реакција на протесте. Када то видите можете само да изустите једно- МАРШ! Само то. Или МРШ! Чак иако никад нисте то изговорили, никоме. Кажу да је ова друга варијанта личнија и ослобађајућа. Свеједно. Може обоје. Маршнути, сабрати се и причати. Причати коначно деци шта је муљ, шта је дно, шта су разне задруге, старлете, пинкови и информери. Оно што нам данас заокупира пажњу, буде смешно, забавно, повод за оговарање са друштвом- сутра може бити опасно. Причати о нормалности. Јер, није све нормално. И не може бити. Није све култура, није све телевизија, није све новинарство. И нека то буде процес, али нека тече. Причати, бојкотовати, разграничавати, дизати глас. Непрекидно, упорно. Без обзира што смо као друштво махом постали конзументи ријалитија, жуте штампе, црне хронике и разних зона сумрака, можемо се тргнути. Нико то неће урадити за нас. Да направимо неке мердевине уз које се можемо успети ако муљ крене да надолази. А с обзиром на све- надолазиће. Јер, санкције су умртвљене за велике играче.
