Danka Ivanović

Машина

Возови су, по правилу, романтични. Гомила купеа и кофера, људи који путују ко зна одакле и ко зна где, ко зна и због чега... Возови

Кључна

Нисам вешта са бројевима, ал чини ми се да је двадесета недеља. Дабоме, кључна. Јубиларна. Направићемо колач од гриза и дувати свећице. За наредне недеље.

О Андрићу и улицама

Колико је будућност сваког од нас, али и будућност уопште- непредвидива и пуна изненађења, може се видети и кроз један одломак из Андрићеве приповетке „Дедин

Длака на језику, даска у глави

Последњих година је постало модерно бити „без длаке на језику“. Чак и особе које ту особину саме себи приписују, воле рећи, некако поносно- „Ја сам

Манастир Давидовица- код девет Југовића

Манастир потиче из XIII века. Задужбина је најмлађег сина Вукана Немањића, Дмитра, чије је монашко име било Давид.

…Јачи смо од судбине…

Чини ми се да смо сви прошли неколико фаза током ове епидемије. Неко је то показивао, био гласан, неко је преживљавао у себи.

“Земља меда”- прича о природи и човеку

Живот у недођији, у камену, сједињен са природом, испреплетан, нераскидив. Прича нежна и прича застрашујућа.

Еволуција једног размишљања

СРЕДА, 11. 3. 2020. – То Кинези измислили. – Кажу да су Американци пренели Кинезима. – Није, него од оне супе од слепих мишева… Шта све не једу,