У петак, 15. децембра, Нова Варош је имала част да угости професора Радивоја Радића, српског историчара, нашег најпознатијег византолога, универзитетског професора и научног радника, аутора преко сто двадесет научних радова, добитника многобројних награда.

Професор Радић је највећи део свог стваралаштва посветио историји Византије, али повод доласка у Нову Варош и гостовање у Библиотеци „Јован Томић“ била је нова књига која је настала у сарадњи са професором Синишом Мишићем- „Србија 1217- настанак краљевине.“

На почетку промоције, гимназијски професори историје- Никола Коњокрад и Александар Савић, направили су осврт на развој српске државности од времена досељавања Словена на Балкан до периода Стефана Немање, али и говорили о својим утисцима о књизи. Тако је публика имала прилике да уз помоћ краће презентације прошета кроз векове и подсети се најстаријих српских владара. Професор Никола Коњокрад је изнео свој утисак- да је књига писана питким стилом и језиком, да је тема на научно утемељен начин приближена ширим масама, али је говорио и о значају јубилеја поводом кога је ова књига и настала, а то је 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног.

Током представљања књиге, професор Радић је говорио о 1217. години као једној од најважнијих година у српској историји, о крунисању Стефана Првовенчаног као чину који је тада приближио Србију великим земљама. Осим тога, професор је говорио и о оним историјским чињеницама које су људима можда мање познате- због чега је за наследника изабран Стефан, а не старији Немањин син Вукан, који су то кораци који су довели до добијања круне, због чега је круна добијена из Рима, а не из Византије. Занимљиво је и то да се засигурно не зна где је обављено крунисање- у Жичи или у Расу, у цркви Светог Петра и Павла- односно, постоје докази који оповргавају досадашње тврдње да се то десило у Жичи. Професор је изложио и претпоставке које се намећу, а то је да се крунисање обавило два пута- други пут од стране Светог Саве. Радивој Радић сматра да то није тачно јер није било разлога за поновно крунисање, а да се разлози за тумачења о дуплом крунисању могу наћи у жељи писаца житија да избаце на неки начин Рим из своје историје.

Ипак, један од најзанимљивијих делова промоције била су питања публике и одговори на њих. Одговарајући на питања, професор Радић је покушао да донекле разбије предрасуде које су последњих година пустиле корење међу љубитељима историје, а то су претпоставке и веровања да су Срби аутохтони народ, да је то народ много старији него што јесте, и све то позивајући се на неке нове историчаре који су веома популаризовани и чије су књиге веома продајне. Објашњавајући и одговарајући на постављена питања, професор Радић се потрудио да своје тврдње поткрепи научно утемељеним чињеницама говорећи да они који желе да знају, усвајаће чињенице, а они који желе да верују, слушаће те нове претпоставке, односно, неоромантичаре. Таква појава да се сопствени народ уздиже до небеских висина и чини старијим него што јесте и потреба за тим, није својствена само Србима, рекао је професор, у томе, рецимо, предњаче Бугари, али је изражено и код других народа.

За нешто више од сат времена, гост Библиотеке је одржао квалитетан час историје, а публика је имала прилику да слуша и да научи.
У реализацији промоције учестовали су и ученици Гимназије, као и професор историје, Анђелка Бубања.