Ostrvo Skijatos se nalazi u Egejskom moru i jedno je od najmanjih ostrva Sporada. Od kopna je udaljeno dva kilometra, a ukupna površina ostrva je svega 50 kvadratnih kilometara. Na ovom malenom ostrvu živi oko 6 hiljada stanovnika. Uzgajanje maslina, badema i pravljenje vina palo je u senku uz ubrzani razvoj turizma na ovom ostvcetu…
Za odlazak na ostrvo Skijatos možete birati dve varijante- automobilom, pa trajektom na ostvro sa kopna ili avionom na samo ostrvo. U oba slučaja to su, za naše (prosečne) uslove, skupe varijante. Trajekt košta oko 300 evra, što je pola letovanja, a aranžmani koji uključuju avionski prevoz su prilično skupi. Ono što ostaje, ako ne nameravate da potrošite silne novce, jeste da hvatate popuste, last minut ponude, a tako mogu naleteti i duplo jeftiniji aranžmani. Ili 1 plus 1 gratis, kako sam ja otišla.
Ostrvo je zaista malo. Mnogi koji dođu avionom idu u potragu za autom kojeg bi iznajmili i njime obišli ostrvo. Automobila ima, ali su preskupi i zaista- nepotrebni. Sama obala ostrva je duga deset kilometara, tako da se gotovo sve može obići peške ili lokalnim autobusima koji nailaze zaista često i u kojima karta košta 2 evra.
Na ostrvu postoji čak 66 plaža. Za obilaske u toku, obično desetodnevnog boravka, turisti biraju uglavnom one najpopularnije, čuvene po nečemu ili plaže po preporukama turista sa foruma. I to je sasvim dovoljno. Duž obale koja je duga 10 kilometara, postoji 26 autobuskih stanica. Na toj trasi moguće je obići dosta plaža, među kojima su i one najčuvenije- Kukunaries, Banana, Trulos, Agia Paraskevi, Marata… Sve su blizu, ali su i sve slične. Kada dođete na Skijatos, onda obiđete ono o čemu svi pričaju, jer bi bilo glupo da je drugačije. Otići, recimo, a ne okupati se na Kukunariesu ili Banani. Kukunaries se svrstava u jednu od najlepših plaža Evrope, a Banana je poznata po nekad održavanim ludim žurkama (danas su to više dnevne varijante). Što se mene tiče, nijedna od ovih plaža duž obale nije nešto posebno uzbudljiva. Možda je moj utisak takav zbog toga što sam sve plaže poredila sa prošlogodišnjim letovanjem na Lefkadi gde su plaže divlje, boja tirkizna, i gde je svaka plaža različita i donosi novo uzbuđenje. Na Skijatosu toga nema. Plaže su zaista lepe.Ali, bez nekog ludila i uzbuđenja. Idealne za miran odmor. Sve su peskovite, veoma čiste, voda je prozirna, a narandžasto- žuti pesak se presijava. Na svakoj plaži postoje tavernice iz kojih dopire muzika koja nije suviše bučna. Ono što je posebna atrakcija za mnoge koji odaberu Skijatos i ono u čemu mnogo turista uživa jeste borovina. Skoro na svakoj plaži hladovinu prave mirisne borove šume. Taj miris bora i smole je nešto što, kažu mnogi, ostaje dugo u nozdrvama… Na svakoj od plaža postoje ležaljke za iznajmljivanje, ali i dovoljno prostora u hladovini borove šume za one koji žele izležavanje u sopstvenoj režiji.
Koliko me plaže nisu oduševile (iako su odlične za miran odmor, dremkanje na plaži i sl), toliko me je oduševio sam grad Skijatos. Luka, šetalište, deo gde su kafići, pabovi, taverne i stari grad. Stari grad nosi posebnu lepotu. Uske ulice, strme, ispresecane. Pravi lavirint. I zaista, iako je mali, u ovom gradiću se možete izgubiti. Sve ulice i balkoni su puni cveća, kaldrmu ulepšavaju rustični ukrasni detalji, svuda je veliki broj stepenika, a iza svakog ugla niče po još neka nova ulica koju, iako šetate danima, još niste videli. Na mene su poseban utisak ostavili prozori, vrata, balkoni. Većina kućica ovog gradića je obojena plavo-belo. Kućice su obično bele, dok su vrata i prozori plavi. Ta boja doprinosi još više da ovaj grad deluje nekako nestvarno i bakovito. Iako sve vrvi od turista, čistoća grada je na zavidnom nivou. Ono što mi je bilo neobično, ali i simpatično, jeste veliki broj mačaka koje su čiste i nekako ugojene i kojih ima u velikom broju. Spavaju, hodaju okolo ili se izležavaju na plavo- belim zidićima… Na samom izlasku iz starog grada, kako se spuštaju ulice prema moru, kreću redovi taverni, pabova, poslastičarnica. Sve su male, simpatične, posebno uređene. Bašte taverni su često na samoj ulici, ugostitelji su ljubazni i brzi. Cene hrane i pića nisu ništa više nego bilo gde drugo u Grčkoj (pa i u Crnoj Gori!). Turisti najviše biraju morske specijalitete, a od slatkiša poznati grčki vafel sa raznim prelivima, voćem i sladoledom. Naravno, tu je i nezaobilazni giros koji košta od 2 do 2, 50 evra. Ove godine sam prvi put probala originalnu grčku musaku. I nema mnogo sličnosti sa našom. Ono što mi stavljamo u musaku, a obično je to red krompira, red mesa, kod njih je samo na dnu posude. Na to idu redovi patlidžana, paprike, paradajza, mesa, a sve je odozgo zalivenom nekom smesom napravljenom od brašna. Sve u svemu, veoma je ukusna i dosta jača od naše.
Pored nabrojanih plaža i samog grada Skijatosa, postoji još nešto što nazivaju ličnom kartom ostrva. To je plaža Lalarija. Do nje se može doći samo brodom, zaštićena je zakonom, sa nje se ne smeju poneti kamenčići za uspomenu i ona je najčešći motiv na razglednicama i uopšte, prikazima ovog ostrva. Čine je blistavo beli kamen, tirkizno- beličasta voda i neobične formacije stena. Na ovu plažu smo došli brodom, naravno, preko organizovanih izleta. I vredelo je. Ta plaža je jedina koja je ostavila nezaboravan utisak i na koju bih se opet vratila.
Od izleta koji se nude, mislim da je još vredno obići i susedno ostrvo Skopelos. To ostrvo i sam grad je nešto što se ne može lako opisati. Stari grad na Skopelosu je još lepši u odnosu na Skijatos. Uređeniji, nekako arhaičniji, a lepoti doprinosi i neverovatan broj od oko 300 crkava. Na ovom ostrvu, kao i delom na Skijatosu, sniman je film „Mama mia“ sa Meril Strip. Stoga postoje izleti organizovani prema lokacijama snimanja. Čuvena scena venčanja iz filma, snimana je u Crkvi Svetog Jovana, na Skopelosu, na steni do koje se dolazi preko 199 stepenika. Odozgo je pogled neverovatan, a i voda, stene i plaže okolo su posebne boje i bistrine.
I na kraju moram dodati i još jednu atrakciju Skijatosa- aerodrom. Malo čudno zvuči, ali gomile turista dolaze da gledaju ili snimaju sletanje i poletanje aviona. Trik je u tome što je pista na ovom ostrvu jedna od najmanjih na svetu, pa je samim tim zanimljiva posmatračima, naročito zaljubljenicima u avione. Nas četvoro, koliko nas je išlo u ove pohode ostrvu, preživeli smo to putovanje avionom i sletanje na malenu pistu. Nekima je strah možda onemogućio divljenje Grčkoj sa visine, a nekima je i razbijen strah od letenja…
