Bojana Melović

Златарски Декамерон, дан пети: Радоиња и Сеништа

Радоиња је лепа. Спрам осталих брдовитих и валовитих села око Вароши,она мирно обитава у заравни попут свих монотоних војвођанских села; у оној заравни  где

Златарски Декамерон, дан четврти: Мишевићи

Пошли смо са Трга војводе Петра Бојовића у граду, пут војводиног погледа упртог ка родним му Мишевићима. У неким срећнијим временима моћи ћемо ићи жичаром

Златарски Декамерон, дан трећи: Каце

Каце су у ствари шири појам за цео тај каменити, стрми и обалити предео у чијим стенама заиста постоје некакве вртаче које подсећају на каце

Златарски Декамерон, дан други: Вилови

Ако су их виле походиле, нема им боље препоруке од имена! Све остало  везано за село Вилове визија је тренутка и појединца. Наше одредиште тог

Златарски Декамерон, дан први: Вучија

Била ми је много упечатљивија док је било макадама. Oвако, Вучија асфалтом већ губи на смислу; не иде некако да се вук појави на асвалту.

Златарски Декамерон- увод у причу...

Златар није наведен као један од лекова овог времена, али се понудио као (једина) могућност и спас. Само смо се одметнули у шуме, ливаде и путеве Златара и околине, схвативши да ће нам то бити једини годишњи одмор.

У аутобусу за Косово

Kад ти дођеш међу свој народ, брате! Ђе нећемо на Газиместан? Па ја ћу д’ изиђем из буса. Ја решила да ме са’ране  са

Цигара

Рођена сам 31.5.1984. године, на Дан борбе против дуванског дима. Предодређена да не окушам цигаре. И не окусих. Чувала сам је се ко