Upravo se, za naše košarkaše, završilo takmičenje u Berlinu na Eurobasketu. Imali smo svih pet pobeda u grupnoj fazi i 1. mesto u grupi, ali u nastavku ispadosmo odmah- i to od baksuznih nam Italijana ("u PM", sto bi rekao grčki trener na čistom srpskomilihrvatskom). I čim ispadosmo, postadosmo stručnjaci, što u analizi, što u kmečanju na sve i svašta. Na Pešića zbog Teodosića (što mu nacija nikad neće oprostiti), na Jokića što igra sam (?) na Kalinića što ga neće trojke, na Vasilija, na Lučića, na Đanmarka Poceka što, on i klupa mu dobiše tri tehničke i što je morao da napusti svoje igrače, što ih je izljubio i izgrlio, što je plakao, a kasnije i što je skakao i radovao se pored naših i slično. Na Tviteru neki kmeče na pizzu i špagete!
Imamo uvek velika očekivanja, čim počne turnir mi smo u finalu i borimo se za zlato, a ako nije tako- kme, kme. Da ima takmičenje u kmečanju, tačno bi bili, ne evropski, nego svetski prvaci.
A samo još nešto da kažem, u trenutku dok ovo pišem, Srbija je na Svetskom prvenstvu u rvanju obezbedila četiri medalje, dve su sigurno zlatne. Momci iz 3X3 reprezentacije Srbije, aktuelni evropski i svetski prvaci, nastavljaju da ispisuju stranice istorije u ovom sportu i ponovo su šampioni Evrope.
Radmila Bjelić
