Slobodan Jojević je master profesor fizičkog vaspitanja i sporta i trener OK Zlatar. Rođen je 1989. godine u Sarajevu, živi u Novoj Varoši. Trenerskim poslom se bavi četiri godine, kao trener mlađih kategorija i pomoćni trener seniorskog tima. Od danas dobitnik i priznanja za najboljeg trenera u Novoj Varoši za prethodnu godinu.
Šta za tebe znači ova nagrada?
Za mene je ovo prvo veliko individualno priznanje u trenerskom poslu i zbog toga sam posebno ponosan na ovaj uspeh. Nisam nikada razmišljao o nekoj ovakvoj nagradi, uvek sam želeo da probudim timski duh u mojoj ekipi i akcenat stavim na zajedničku borbu za svaki poen, set i meč. Shodno tome, deo ove nagrade pripada svim mojim igračicama, mojoj koleginici sa kojom radim u Klubu, upravi Kluba, članovima moje porodice, a posebno mojoj devojci Jovani koja ima puno razumevanja za posao kojim se bavim.
Koji uspeh iz prethodne godine bi izdvojio? Šta je bilo najznačajnije?
Predhodna sezona i godina je možda jedna od najuspešnijih u 17 godina dugoj istoriji Kluba. Devojčice iz naseg kluba, Andrijana Nedović i Žana Pušičić, postale su državne šampionke u pionirskoj konkurenciji u odbojci na pesku na Sportskim igrama mladih. Taj rezultat ih je kasnije odveo na međunarodnu smotru ovog takmičenja u Sarajevu, gde su one, u konkurenciji najboljih ekipa iz Srbije, BiH i Hrvatske, osvojile bronzano odličje i veoma uspešno predstavile Srbiju i Novu Varoš. U Ligi Zapadne Srbije naše pionirke beleže standardno dobre rezultate, a poslednjih nekoliko sezona su među 4 najbolje ekipe u ovom delu Srbije. Posebno bih istakao i turnir u odbojci „Budući šampioni” koji se ove godine po prvi put održao u Novoj Varoši. Tu smo okupili 8 ekipa iz regiona, a trijumf su zabeležile devojke iz našeg Kluba. Naša želja je da taj turnir postane tradicija i da se održava svake godine.
Kako motivišeš decu da se bave sportom?
Za bavljenje sportom u našem gradu i nije potrebna neka velika motivacija. Konkretno, u Odbojkaškom klubu Zlatar je sve besplatno i dosupno svim devojčicama koje žele da se okušaju u odbojci. Mislim da smo jedan od retkih klubova u regionu, a i u državi, gde se ne plaćaju treninzi, članarine, odlasci na utakmice, korišćenje sportske dvorane i svega ostalog što je potrebno za bavljenje sportom. Devojčicama je potrebno samo da imaju dobru volju i da žele da se bave odbojkom. Imamo oko 80 članova u Klubu, što je veliki broj za gradić kao što je Nova Varoš.
S obzirom na to da si i nastavnik u školi, koliko je teško uskladiti obaveze?
Iako na prvi pogled možda deluje da je lako baviti se trenerskim poslom, smatram da svi koji tako misle, greše. Posebno je teško raditi s decom u mlađim kategorijama gde se pored stvaranja igračica za takmičenje moramo baviti i vaspitanjem dece, stvaranjem radnih navika, disciplinom, motivacijom dece da izaberu zdrave stilove života i još mnogim drugim stvarima koje su potrebne u toj dobi... Nije nimalo lako uskladiti obaveze nastavnika i trenera, ali uz dosta truda nekako i to uspevam. Treniramo 5 puta sedmično i za mene ne postoje slobodno vikendi, jer tad sam angažovan u radu sa decom iz naše škole odbojke i na utakmicama takmičarskih kategorija kluba u ligama u kojima nastupaju. Takođe, i tokom letnjeg raspusta nastupamo na raznim turnirima u odbojci i odbojci na pesku.
Ima li sport u Novoj Varoši budućnost?
Mislim da je generalno Nova Varoš grad sporta. Moj stav je da treba što više ulagati u mlađe kategorije u svim klubovima i stvarati nove mlade igrače. Najveći problem je što deca veoma rano odu iz ovog grada u potrazi za kvalitetnijim školovanjem i obrazovanjem. U Odbojkaškom klubu Zlatar igraju iskjučivo deca iz našeg grada, nemamo sredstva, a ni želju da dovodimo igračice sa strane koje bi verovatno dodatno poboljšale kvalitet tima, već želimo da se borimo i stvaramo bolji tim od onoga što imamo. Akcenat je uvek na stvaranju nove talentovane dece koja će sve te godine dok su u gradu predstavljati Klub u najboljem svetlu. Smatram da je to jedini pravilan način razmišljanja i da je pred našim Klubom svetla budućnost.
