Kao да ми стари фратар из "Проклете авлије" пописује заоставштину иза Ђола (не Ђолета, плиз...) и каже чувено "пиши даље":
- две братове излизане љубичасте касете из  осамдесетих, поред касетофона, пуштане након 202ке и 101ца, са неког од првих концерата Балашевићевих, а уз које сам расла;
- једна наранџаста грамофонска плоча, мања;
- једна исто тако наранџаста касета са по четири песме на обе стране, подебљаване хемијском, без омота;
- на варошкој пијаци купљена сива касета са омотом на којој пише "Напослетку";
- сећање на протесте '97. године уз 'јадну и бедну 87у';
-  5. октобар уз "Геду глуперду";
- 1 од 5 милиона уз "Дно дна";
- спуштена слушалица неког дечка након првих стихова "Још сам био сасвим млад";
- убијање, плакање , сањарење и младалачко проживљавање стихова Д-мола, Словенске...
- офуцана улазница са првог концерта са првим дечком, сада обележивач страница неког Сремца;
- Шацин лик на тараби док кибицује Јулу;
- поклон-књига "Додир свиле" који је обишао сто руку од гимназије до прве године факса, а пре неки дан га узе један песник, да се подсети, ко да знаде...
- "Три послератна друга" наручена са неког сајма књига одмах по штампи, исподвлачена, испресавијана...
- "Слабо диваним маџарски" на првом угледном часу посвећеном jезицима националних мањина;- повик неког ученика:"Јој, Ви само тог Балашевића!"
- профилисани ликови свакодневице кроз Божу Пуба, Васу Ладачког, Бубу Ердељан...
- јутјуб снимци кратких стендап-прича између песама по концертима слушаних  у паузама учења и израде оперативних планова...
- понеки интервју закачен у пролазу;
- Јанкова смешна интерпретација "Рачунајте на нас" у петој години;
- "Не ломите ми багрење" на зиду Фејсбука у часовима туге и превртање очима локалног филозофа сваки пут у коментару испод;
- и остала је као у Д-молу његова  "Књига које нема" са доста непрочитаних страна, а које ћу сад можда коначно прочитати...
- стихови и тонови за које закачиш неке тренутке, људе и осећаје;
- и саучешће Фебеа на вест да је отишао. А све ми се чини да он не може никуд  далеко од нас. "И то целој причи даје чудан тон". Ми који остасмо у проклетој авлији "Чивутског врта", пишемо даље: