Naziv nekadašnje emisije “Nije srpski ćutati” sadašnjeg direktora RTS-a se često pominje u sprdnji, s obzirom na navodno veliki broj pitanja o kojima Srbi ćute. Međutim, ja ipak moram da konstatujem da Srbi nisu narod koji ćuti i koji ne postavlja pitanja.
Na primer, ako se dotaknemo problema krađe izbora, većina naših sugrađana je apsolutno sigurna da su izbori pokradeni i ne plaši se javno to da kaže. Neko će to reći u kafani da ga svi čuju, neko će to napisati na društvenim mrežama, neko će to reći uživo na televiziji sa nacionalnom frekvencijom ukoliko mu se ukaže prilika.
Ako govorimo o pravu građana da izraze svoje nezadovoljstvo o bilo kom problemu koji se tiče njihovog života, između ostalog i o pravu da se ospore rezultati nekih sumnjivih izbora, i tu svaki naš sugrađanin nema nikakav problem da glasno i jasno podrži takva prava i slobode.
Naravno, pričamo o izborima u Americi. Nismo toliko dokoni da se bavimo izbornim uslovima u Srbiji.
Da ne bude da se bavimo samo demokratijom, slobodnim izborima i izbornim uslovima, neki dan sam na fejsbuku video dirljivu ilustraciju koja se bavi pravima radnika. Ispod ilustracije je bio ogroman broj komentara koji podržavaju lepu mladu ženu sa fotografije, koja je zatrpana nekim poslom i koja navodno radi za par dolara na dan. Da ne pominjem i salve uvreda upućene “kapitalisti” čija fotografija se takođe nalazila na ilustraciji zbog eksploatacije jeftine radne snage.
Na ilustraciji je inače lepa mlada žena koja radi za jednu poznatu evropsku robnu marku u Indiji. Ne u Inđiji, u Indiji.
Kad smo već kod lepih mladih žena, možemo pomenuti i slučaj koji je ovih dana izašao u javnost kod nas, da ne bude da se samo bavimo tuđim problemima.
Nakon vesti o seksualnom zlostavljanju mladih glumica, društvene mreže su bile preplavljene tekstovima o tom slučaju, i komentarima na te tekstove. I tu smo mogli videti da su postavljena brojna pitanja.
“Kada je to optuženi radio, kako je to radio, gde je to radio?”
“Kako roditelji žrtava to nisu primetili?”
“Zašto su žrtve do sada ćutale?”
“Zašto su žrtve progovorile tek sada kad su napravile karijeru?”
“Šta li se krije iza svega ovoga, nešto je tu meni sumnjivo?”
Verovatno ste pogledali komentar Jelene Obućine od pre nekoliko dana na ovu temu. Iako bih potpisao svaku reč koju je Jelena Obućina izgovorila, ipak bih da dodam da je od ćutanja jedino gore postavljanje glupih pitanja. A mi smo narod koji kada ne ćuti kad su u pitanju njegovi problemi, postavlja uglavnom pogrešna pitanja.
Ali to nije ništa novo. Svojevremeno je ovaj narod svu svoju ušteđevinu davao Gazda Jezdi i Dafini uz obećanu kamatu od 160%. Pretpostavljam da smo i tada postavljali glupa i pogrešna pitanja, tipa “hoćete li mi isplatiti ovo kasnije u apoenima od sto ili pedeset maraka”, umesto da smo pitali “kako jebote 160% kamata!?”
