Nakon današnje sednice skupštine opštine Nova Varoš koja se održala u sali Doma kulture, ne mogu da se ne setim dana kada sam postao odbornik Demokratske stranke 2016. godine.
Zbog epidemioloških mera, pogotovo mere držanje fizičke distance, današnja sednica je održana u sali Doma kulture. Na sednici je, možda ste već imali priliku da vidite ili čujete, došlo do sukoba izmeđe vlasti i opozicije, a stradali su dva-tri stola za kojim su sedeli predsedavajući. Drugih žrtava nije bilo.
Elem, jedna od tačaka dnevnog reda koja se našla na zasedanju skupštine opštine Nova Varoš dana kada sam postao odbornik septembra 2016. godine bila je likvidacija Doma kulture “Jovan Tomić” i njegovo spajanje sa Bibliotekom “Jovan Tomić”. (Neko će možda reći da je logično spojiti dve institucije sa istim imenom, ali dobro...) Okosnicu vladajuće većine u Novoj Varoši nakon aprilskih izbora 2016. je činila Srpska napredna stranka, a predsednik skupštine opštine Nova Varoš na toj sednici je bio Dimitrije Paunović. Na istoj toj sednici je Dimitrije Paunović i prestao da bude predsednik skupštine, i otišao sa naprednjacima u opoziciju na lokalu.
Iako su se naprednjaci vratili na vlast nakon što su predsednik opštine Radosav Vasiljević i njegova grupa građana, da se figurativno izrazim, otkopali saradnjiu koja je bila zauvek zakopana (?), Dimitrije Paunović je i dalje van vlasti, a trenutno i van Srpske napredne stranke.
Srećom po Dom kulture, odmah nakon što su na toj sednici naprednjaci pali sa vlasti, ta tačka je skinuta sa dnevnog reda, a o toj suludoj ideji se više nikad nije raspravljalo. Što ne znači da neće.
Uglavnom, da je Dom kulture tada formalno prestao da postoji, moguće da bi u zgradi Doma kulture danas bili neki apratmani ili neka diskoteka.
Da je Dom pretvoren u diskoteku, pitanje je gde bi današnja sednica bila održana. A gde god da je bila održana, to ne bi bilo to. Pretpostavljam da je u neku ruku i Dimitriju Paunoviću danas, bar na trenutak, bilo drago što Dom kulture nije likvidiran te 2016, jer da jeste, njegov današnji nastup ne bi bio ni blizu tako spektakularan.
Porušeni stolovi koji su sa bine odleteli u parter, zajedno sa poslovnicima, dnevnim redovima, svečanim stolnjacima i osveženjem za predsedavajuće, više deluju kao scena sa neke svadbe gde je došlo do masovne tuče između mladine i mladoženjine strane, nego na sednicu neke lokalne skupštine u čijem radu učestvuju odgovorni ljudi.
Apsolutno nemam nameru da držim bilo čiju stranu u ovom sukobu. Navodno, do nesporazuma između pozicije i opozicije je došlo zbog bahatog i osionog ponašanja vladajuće većine, u šta uopšte ne sumnjam. Međutim, trenutnu opoziciju u novovaroškoj skupštini čine dojučerašnji istaknuti funkcioneri, dojučerašnja braća i dojučerašnji prijatelji današnjih istaknutih lokalnih naprednjaka. Isti ti ljudi koji danas igraju ulogu opozicije i dalje podržavaju rukovodstvo stranke u Beogradu na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Dobro je da se sve ovo dešavalo na pozorišnoj sceni. Kada u pravoj skupštini, na primer u skupštini Republike Srbije, konstantno targetirate određene ljude imenom i prezimenom, optužujući ih za pljačku i veleizdaju, postoji šansa da će se naći neka budala koja na ulici može smatrati sebe pozvanim da se obračuna sa ljudima kao što su Seka Sablić, Dragan Bjelogrlić ili Dragan Đilas.
Ono što se desi na pozorišnoj sceni je najčešće deo predstave.
Naslovna fotografija: Željko Dulanović
