Пише: Весна Смиљанић Рангелов

***

Лако је вама који сте са Златибора

Шта ћемо ми из Муртенице?

Нас и географија

И језик

Нарочито етимологија

Зезају по-ерцовски

Златибор је задњих година

страва фенси скроз

За позирање углавном

И за кукњаву колико се изградио

Ал је важно бити

Да би могао

Хвалећи се кукати

Литература пак често брка

Час је ова наша мученица

Део златиборског масива

Час засебна планина

Час пука шуметина

Час гребен

Али никако није фенси

Само тотална страва

Ако се држиш науке

Те кажеш да си са Златибора

Већ на потпитању падаш

„Који део, центар или...?“

Који црни центар

Центар су Воде

Вољ ти Краљеве

Вољ Партизанске

Вадиш се ти

И тонеш дубље

У муртеничко вукојебинство

Рачунајући да ће се питалац

Примити на четнике и партизане

(у 90% фора пролази

Услед чега ти већ после краћег времена

Нимало није лакше)

Да ли баш ради измирења

Циљних група потрошача

Које обједињује назовимо то

Жељом за контактом с природом

Тек, недавно је центар

Преименован ни тамо ни вамо

Него се ладно сад зове Златибор

Политички коректно и нетачно

Извините на плеоназму

Могуће да је и нешто треће

Која је ту тачно финта

Појма немам нит имам

Кога да питам

А и реално заболе ме.

Кад у корену имаш злато

Пресипај га колико ти воља

Из шупљег у празно

Вазда ће да сија

Где има ту се и прелива

Него да ми прочачкамо

Корење црњане Муртенице –

Ако је по оној

Сјаши Курта да узјаше Мурта

Можемо бити задовољни

Што на коњу није опстао овај први

Била би то баш хард варијанта

Мада није да нисмо куртевити

Томе у прилог и научно сазнање

Муртатин је одметник

Балкански турцизам арапског порекла

Ето баш фино

Нисмо ни мислили да су у ову недођију

Дошли неки послушници и властољупци

Као ни да је аге и бегове интересовало

Да их ко вија и враћа назад

Та и данас нама општинари

Нит долазе нити знају где смо

Себе сматрају власницима

Нашег квалитета живота

Да видиш како се то нађе увређено

Па се ускописти

Кад транспарентно и са свешћу урођеном

О томе колико си битан

Спочитнеш му да знаш

Да је оно ту због тебе, не ти због њега

Да од пореза који плаћаш оно децу храни

То се богати мртво наљути

Једино их не мрзи

Да по какву поштену човеку

Поруче за кога да гласаш

Не треба потпис унапред

Толико смо ти ми анахрони

Да се још озбиљно рачуна

На дату реч

Дакако искључиво с наше стране.

Хитну помоћ смо почели звати

Тек у 21. веку

Зато они нису вични

Те док се прво извећа

Ко ће и кад уопште да крене

Па неколико гратис губљења

Јер ми ни путоказе немамо

(Као што немамо ни контејнер)

Пацијент се пола оладио.

Брајко мој, отуд-одвуд

Стварно немаш куд

Боље ти је стога

Макар одмах признај

Нек делује да си поносан

Кад се позовеш на у народу

Чак и оном с околних чука,

уврежени вредносни суд

„Как'и си ко из Муртенице“

То ти је што ти је, не надај се бољем

Ко те био по ушима

Да ти се преци овамо населе

Већ пробај да негативан имиџ

Преобразиш у симболички капитал

И начиниш бренд

Почети од слогана

Дај нешто онако

Да ови туристи што их жалимо

Видевши их у пролазу

Док терамо четину за гробља

(Углавном од тога живимо)

Како пикникују

Поред магистрале

Уверени да удишу

Ваздух с јутарњих поља пуних росе

– Изађу из зоне комфора

Помере своје границе

Све до врха Муртенице

Где ће доживети

Јединствено емотивно пражњење

Изагласа

А да их нико попреко не погледа

Већ с искреним жаљењем

Што нису имали паметнија посла

Е сад

Тотално фолирантски испада

Ако тек уз назив иза зареза

додаш оно

„нетакнута природа“

То су већ безецовали Тара и Златар

Јастребац је за хајкинг

Ртањ за планинарење

Стара за лајт скијање

Копаоник да не помињем

Дивчибаре, Медведник, Повлен, Маљен

То ми и не рачунамо

То је за нас све Шумадија

Једино Мучањ поздрављамо

И ако би дошло дотле

Узели бисмо га за ђувегију –

Ове наше скуђенице

Једини он достојан јест.

Дакле, убедљив, звучан

И да стално кљуца у мозак

Слоган мора да буде

Упечатљив, убојит и убитачан

И не сме да се лаже!

Е јебала нас истина

Кад нам је до ње и у маркетингу стало

С друге стране с истином је лакше

Ослобађа кичму, растерети душу

Премда профит не доноси

Зато барем нема цену

Макар још нико није понудио адекватну

Кад смо код тога, могло би рецимо:

„Најскупље је оно што није на продају“

Ал не воли пусти потрошач

Да му се набија на нос

Како кредитно способан

Не може пак све да купи

И што на одмору да мисли о парама

Већ дај нешто истинито а неочекивано

Нек има мистичног заноса призвук:

„Где шипурак и питоме јагоде у исто време зру“

Или пак нешто сасвим шесто

Рурална легенда каже,

Једном неки припит тип

На слави одвалио

„Код нас зима траје десет месеци,

оно остало после све лето“

Од тад се преноси с колена на колено.

Имамо ми тих сентенци

Што би комотно могле на билборд

Ако ћемо право,

Кад нам је већ запело

Без лажи и преваре

Сликовито, сажето, позивајуће

Мистику, спектакл и голу истину,

Ево:

„Многи су вас терали, зајебите их све –

дођите сами у пизду материну“.