Početak avgusta meseca je verovatno najbezbrižniji deo godine za sve koji imaju bilo kakve veze sa školom.

Osim ukoliko niste ostali na polaganju iz nekog predmeta. Ili ukoliko niste tehnološki višak u školi.

Ili ukoliko imate decu u školi, pa treba da se nategnete za knjige, školski pribor ili nove patike.

Ili ukoliko niste predsednik neke opštine, pa treba da završite školu do 1. septembra, kako ste i obećali.

Početak ovog avgusta prolazi u iščekivanju informacija o početku nove školske godine i jedino što za sada svi znaju, jeste da će početi 1. septembra.

Osim za prvake, za koje počinje 31. avgusta.

Ima i onih koji znaju više od toga.

Tokom prošle nedelje je prvi čovek Vlade Srbije, Ana Brnabić, najavila da će se sve u vezi načina organizacije nove školske godine znati vrlo precizno u utorak, tj. danas, a da će se preko vikenda voditi ozbiljni razgovori o svim detaljima, u kojima će učestvovati članovi Kriznog štaba i predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ispostavilo se da je Ana Brnabić za vikend posetila predsednika u bašti njegovih roditelja, gde su pili vino i jeli jabuke, a da su se Krizni štab i ministar Šarčević sastali u utorak u 9 časova. Tj. jutros u 9 časova.

Nakon tog jutrošnjeg sastanka, ja sam uspeo da pročitam samo neke šture informacije u medijima. Otprilike, ono što smo već mogli naslutiti prethodnih dana - ovi najmlađi osnovci će ići u školu, uz poštovanje svih mera koje se propisuju od strane epidemiologa, a da će ovi stariji ići “kombinovano”.

I saznao sam da ćemo opširnije o svemu saznati na redovnoj konferenciji Kriznog štaba u 15h.

I dočekah ja tu famoznu konferenciju, jer me sve ovo veoma zanima iz više razloga. Kao prvo, ćerke mi kreću uskoro u četvrti i drugi razred, a zanima me i kako ću ići na posao od 1. septembra.

Iz izlaganja ministra i doktora na današnjoj konferenciji nisam saznao puno. Od detaljnih planova i rasporeda koje je premijerka najavljivala, saznao sam da će mi deca ići u školu manje-više regularno.

Saznao sam i da sam upravo promovisan u lekara-saradnika, da parafraziram dr Kona, i da ću svakog jutra morati deci da merim temperaturu pre nego što ih pošaljem u školu.

Osim ako u to vreme i sam ne budem u školi.

Pored toga što sam promovisan u saradnika zdravstvenih službi, saznao sam i da država neće moći da finansira maske za moju i svu ostalu decu, jer država nema baš toliki budžet.
Nije mi teško da plaćam za te maske, ali ne mogu ovog trenutka da se ne setim glavnog slogana vladajuće stranke u nedavno završenoj predizbornoj kampanji (“Za našu decu”), kao i konstantne nabavke kojekakvih migova, raketnih sistema i ostalih čuda.

Da se vratim na temu - moja deca će ići u školu u grupama do 15, sedeće na razdaljini od najmanje 1.5 metra, i to je otprilike sve što sam mogao saznati o organizovanju nastave za učenike od prvog do petog razreda.

Pored toga što se ne dele u grupe ako odeljenje ima do 15 učenika, odnosno da se dele ukoliko odeljenje ima od 16 učenika. Priceless.

Da se razumemo, ne sumnjam da će verovatno koliko sutra školama iz ministarstva i školskih uprava stići detaljnija uputstva o realizaciji nastave, ali verovanto da svaki roditelj jedva čeka da sazna da li će mu decu učiti ista učiteljica kao prošle godine, i kako će to odeljenje biti podeljeno na dve grupe, i da li u učionici ima dovoljno prostora za predloženu distancu?

I mislim da svaki roditelj ima pravo da zna plan odmah, kad već ne može da utiče u donošenju odluka.

Što se tiče nas koji radimo u srednjim školama, plan je da se do 24. avgusta napravi plan koji će najbolje odgovarati konkretnoj školi. Što mi se i sviđa, da budem iskren.

Od ostalih zanimljivosti sa ove konferencije, izdvajam i apel dr Kona da se izbegava pevanje na muzičkom i skandiranje na fizičkom, jer se virusi najviše šire prilikom pevanja.

Osim ako se peva na žurci nakon izbora, ili ako se skandira na stadionu pre izbora. U školi nikako!