Leeds United, uspavani gigant engleskog fudbala, je poslednji prvak Engleske pre formiranja Premijer lige. Naredne sezone (1992/93) je osnovano takmičenje koje je danas jedno od najatraktivnijih na svetu, i to ne samo u svetu fudbala.
Koliko je sam engleski fudbal živopisan i nemilosrdan, govori i činjenica da su čak 23 kluba koji su svojevremeno odigrali bar jednu sezonu u Premijer ligi uspeli da stignu do trećeg ranga takmičenja u Engleskoj (League One), a 7 od tih klubova je stiglo i do četrvrtog ranga (League Two).
Leeds United je jedan od tih klubova. Tim iz istoimenog grada iz Jorkšira je jedan od najpoznatijih fudbalskih klubova u Engleskoj, sa ogromnom podrškom čak i van Ostrva.
Svoje poslednje dane slave Lids je živeo pre dve decenije. Jedan je od retkih timova koji je u vreme potpune dominacije Mančester junajteda i Arsenala u engleskom fudbalu početkom milenijuma uspevao da ovom dvojcu predvođenom legendarnim Ser Aleksom Fergusonom i Arsenom Vengerom pomrsi račune, i čak se umeša u borbu za titulu prvaka, koja je od 1995. do 2004. bila, što bi rekli Englezi, two-horse race između Junajteda i Arsenala.
Mlad tim predvođen Dejvidom Olirijem je svoju avanturu u Ligi šampiona 2000/01. počeo neslavno - porazom od 4-0 protiv Barselone. Međutim, svojom beskompromisnom napadačkom igrom, Lids je, iako najčešće u ulozi poptunog autsajdera, uspeo da iznenadi mnoge velikane evropskog fudbala. U prvoj grupnoj fazi takmičenja je uspeo da izbori plasman u narednu fazu pored Barselone, Milana i Bešiktaša, a onda da prođe i drugu grupnu fazu u kojoj su se nalazili pored njih još i Real Madrid, Lacio i Andrleht. U četvrtini finala su bukvalno zgazili Deportivo iz La Korunje na svom Eland Roudu, a njihovo evropsko putovanje te godine je završeno porazom protiv tada moćne Valensije u polufinalu.
U sezoni 2002/03. ispostavilo se da je Lids u dugovima. Bilo je neophodno nadoknaditi oko 80 miliona funti, pa je klub vrlo brzo ostao bez nekoliko prvotimaca, kako bi se amortizovala finansijka situacija. Nakon Ria Ferdinanda prodati su Robi Kin, Li Bojer, Olivier Dakur, Džonatan Vudgejt i Robi Fauler, a zahvaljujući inspirativnim nasupima Alana Smita, Harija Kjuela i Marka Viduke, klub je ipak izborio opstanak u engleskom elitnom takmičenju te sezone. Pored igrača, klub je bio prinuđen da proda i sam stadion (Elland Road) i trenažni kompleks (Thorp Arch).
Sezona 2003/04. je bila poslednja u premijer ligi, kada je Lids završio kao 19. na tabeli i preselio se u Čempionšip.
Narednih 16 godina je bilo vrlo mučno za klub, kao i za njegove navijače. Tri sezone provedene u trećoj ligi, tumaranje po sredini tabele Čempionšipa, česte promene trenera, odlazak najtalentovanijih igrača iz kluba, su problemi koji su pratili uspavanog giganta engleskog fudbala, a haotična situacija u kojoj se klub našao je obogatila engleski jezik za jedan novi izraz - "Doing a Leeds".
Jedan od retkih uspeha kluba kojim se navijači i danas ponose je trijumf protiv Mančester Junajteda u FA kupu, kada je Lids januara 2010. kao trećeligaš eliminisao svog istorijskog neprijatelja golom Džermejna Bekforda pred prepunim Old Trafordom.
Svaka nova sezona je donosila novu nadu za navijače da bi se klub konačno mogao konsolidovati i doći do obećane zemlje - Premijer lige. Međutim, letnji prelazni rok je svake godine obično umesto pojačanja potrebnih za uspeh donosio odlazak nekog od ključnih igrača i agonija bi kretala iz početka.
Nastaviće se...
