Nakon završenih parlamentarnih izbora u Srbiji, predsednik Republike se u poslednjih nekoliko dana sastao sa predstavnicima svih lista koje će imati predstavnike u parlamentu. Skoro svih, s obzirom da je Sulejman Ugljanin odbio da dođe na ove konsultacije.
Ono što je meni bilo vrlo zanimljivo je činjenica da apsolutno niko od učesnika tih razgovora nije davao nikakve suvisle izjave. Jedine dve izjave koje sam ja zapamtio su Šapićeva i Dačićeva. Doktor Šapić kaže da je to bio “privatni razgovor dva odrasla čoveka”, Dačić kaže da ne preferira da ide u opoziciju. Ništa spektakularno, ali ove dve izjave možda dovoljno govore o tome kako izgledaju te konsultacije.
Juče su se na konsultacijama kod predsednika Vučića pojavili i predstavnici liste “Aleksandar Vučić – Za našu decu”. Ne znam kako je protekao taj razgovor, s obzirom da nosilac liste nije bio prisutan. Mislim na Nedimovića.
Uglavnom, nakon obavljenih konsultacija, o formiranju nove vlade znamo koliko smo znali i ranije. Ono što nam ostaje je da sačekamo zakonski rok i vidimo koliko će nova vlada imati ministarstava, i ko će se naći na čelu kog resora, a ko će biti mandatar. Mislim, znamo ko je mandatar, nego nam ostaje da saznamo ko će biti premijer.
Ne znam da li zbog epidemiološke situacije ili zbog svojevrsnog oblika rijalitija koji se uvukao u sve pore našeg političkog života, mene lično najviše zanima ko će biti ministar zdravlja.
Iako je dr Zlatibor Lončar u prethodna dva mandata obavljao dužnost ministra zdravlja, u javnosti se spekuliše da bi dr Darija Kisić Tepavčević mogla biti nova ministarka, i da će se između ova dva kandidata voditi mrtva trka.
Oba kandidata su bila u žiži javnosti od uvođenja vanrednog stanja, pri čemu je dr Kisić Tepavčević ipak imala malo više prostora u medijima, pojavljujući se na konferencijama u 15h svakog dana i saopštavajući nam najnovije podatke o pandemiji.
Međutim, meni je najzanimljivije kako su kandidati “hendlovali” dve situacije u poslednjih nekoliko dana.
Prva situacija se odnosi na neslaganje brojeva zaraženih kovidom koje su objavljivale lokalne samouprave i brojeva koje je saopštavao Krizni štab. Dr Lončar je to “objasnio” ovako:
U pravu ste kada kažete da sabiranjem ne dolazimo do broja koji je juče objavljen. Ali morate da znate da su to sumarni podaci.
Iako je to objasnio činjenicom da dokon narod ide pa se testira po dva-tri puta dnevno na različitim mestima, očekujemo ipak i objašnjenje u čemu je razlika između sabiranja i sumiranja.
Dr Kisić Tepavčević se, između ostalog, bavila otvorenim pismom zdravstvenih radnika koje je upućeno Vladi RS i drugim nadležnim institucijama, a koje je u trenutku objavljivanja potpisano od strane 350 zdravstvenih radnika.
Dr Kisić Tepavčević je, moram da primetim, u maniru Ane Brnabić, sa velikom dozom omalovažavanja zdravstvenih radnika koji su pismo potpisali i dovođenjem u pitanje kompetentnosti ljudi koji se svakodnevno bore sa epidemijom, napravila možda važan iskorak u trci za ministarsku poziciju. Ono u čemu se razlikuje od Ane Brnabić je, mora se priznati, elokvencija, ali im je stil isti.
Na žalost ne vidim imena koja su kompetentna u oblasti zaraznih bolesti, više od polovine radi u nekim privatnim zdravstvenim ustanovama.
Usput rečeno, nakon njene izjave da je veliki broj potpisnika otvorenog pisma tražio da se njihovo ime ukloni sa tog spiska, sam spisak je od prvobitno potpisanih 350 zdravstvenih radnika “spao” na 721 ovog jutra.
Očekuje se i dalji pad brojeva.
