Ima tako nekoliko generacija mladih ljudi koji su mogli da budu vrlo malo zainteresovani za društveni i politički život u Srbiji. Mogli su da završe fakultete i odsele na zapad kao inženjeri, doktori, arhitekte, programeri… Nemačka, Švajcarska ili Kanada su ih čekali raširenih ruku, znajući da su ta naša deca završavala “jake” državne fakultete, i za tačno nula evra ili dolara, su dobijali akademski obrazovane građane.
Ta slaba zainteresovanost za društveno-politička zbivanja, i posmatranje svoje domovine kao prolazne stanice od strane najtalentovanije dece, je vremenom prerasla u potpunu nezainteresovanost kod većine mladih ljudi.
(Kod jednog dela mlađe populacije, koja je od malih nogu “ukapirala” kako ovde funkcionišu stvari ne izostaje interesovanje za bavljenje politikom, ali na potpuno pogrešan način. Oni nisu tema ovog teksta, pa se njima nećemo baviti dalje.)
Ta nezainteresovanost je u jednom trenutku dovela do toga da je predsednik Srbije postao čovek koji je pod stare dane došao do master diplome neke visoke strukovne škole, ne znajući u jednoj živoj TV emisiji da navede ni smer koji mu stoji u toj istoj diplomi.
Relativizovanjem akademske čestitosti u ovom slučaju su širom otvorena vrata za dosta toga što će se u državi Srbiji dešavati u godinama koje su sledile.
Ubrzo je došlo do toga da je čovek koji je plagirao doktorat bio gradonačelnik Beograda a sada je ministar u vladi Republike Srbije.
I do toga da je univerzitet Megatrend nostrifikovao diplomu čoveku koji je do iste došao preko Megatrend International Expert Consortium Limited, privatne firme registrovane u Engleskoj, a nakon toga je i došao do doktorata, koji je neretko osporavan od velikog broja ljudi od autoriteta. Taj čovek je ministar u vladi Republike Srbije.
U budućnosti će, ako se ništa ne promeni, sumnjiva diploma ili plagiran doktorat biti dovoljni da se dođe do posla profesora u školi ili na fakultetu, slični kadrovi će početi i da nas leče, da nam popravljaju zube, da nam projektuju višespratnice ili mostove.
Naravno, ove mlade ljude to ne zanima, jer će oni čim završe fakultet da zapale na zapad, pa će njih lečiti nemački ili kanadski doktori, ili ovi naši što su završili fakultete u Srbiji dok su još nešto vredeli, stanovaće u zgradama koje su projektovali nemački inženjeri, ili ovi naši što su završili fakultete u Srbiji dok su još nešto vredeli. I tako dalje.
Jedini problem je što će zahvaljujući gore pomenutima ubrzo školstvo biti toliko srozano, a jedan od signala za to je i ogroman pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, da će za koju godinu fakultetski obrazovani mladi ljudi sa svojim diplomama moći po Nemačkoj samo da lepe pločice po kupatilima, ako uopšte dobiju radnu vizu. U suprotnom, moći će da lepe pločice po Beogradu, u rekonstrukcijama rekonstrukcija ulica i trgova koje bude izvodio neki Vesić ili njegovi naslednici.
U međuvremenu, u zgradi rektorata protiv svega ovoga protestuju studenti, a protiv njih protestuju ljudi kojima je stranka rekla da tu dođu. Srbija, septembar 2019.
