Sigurno ste u pauzi čitanja klasične svetske literature ispratili dešavanja vezana i za lubavni slučaj i tragediju folk dive – Jelene Karleuše. Diva se, kako saznajemo iz dobro obaveštenih izvora, trenutno nalazi u Kini kod supruga i pokušava, potpomognuta decom, da očuva svoju bračnu zajednicu. Da li će u tome i uspeti, videćemo uskoro, budući da se Jelenin povratak iz najmnogoljudnije države na svetu u uvek trusni Balkan, očekuje kao Drugi Hristov dolazak.
Dok ne dođe, recimo samo da je svetlost dana ugledala njena virtuelna prepiska sa Ognjenom Vranješom, navodnim ljubavnikom i fudbalerom Anderlehta i da ta prepiska, autentična ili ne, govori o još jednoj sapunici koja može postati siže nekog dobrog romana.
To se, inače, dešavalo kroz istoriju, setite se samo Šekspira, koji je rabio slične stvari i od njih pravio remek-dela. Problem je samo u tome što ne može svako biti Šekspir. Problem je što i tema nije nova. Već je obrađena. Objasniću kasnije i gde, kako i od koga.
Ono što mene inspiriše da posvetim svoju nepodeljenu pažnju JK, pored nasušne potrebe za tračom, jeste i osećaj da se u toj priči krije model za razumevanje međuljudskih odnosa, kao i jednog društva u celini. Ovoga puta, to društvo je srpsko. Naš blagočestvi narod, međutim, u svojoj dugoj i bogatoj historiji pamti jedan sličan skandal. To se desilo pre više vekova, kada je Crni dozvolićete Arapin poharao dvore Banović Strahinje i odveo mu vernu ljubu.
Banović Strahinja je zatim krenuo u poteru, a u kojoj su odbili da učestvuju njegovi šuraci, devet žigosanih Jugovića i deseti stari Jug Bogdan. Međutim, najveća tragedija nije bila u toj odbijenici od strane ženine familije niti sam sukob sa black Arapinom, već u tome što je verna ljuba, kad su se dva junaka krvila, u pomoć pritekla ljubavniku. Druga bitna stvar je što je Banović Strahinja to neverstvo i izdaju nekada verne ljube oprostio. Kako, to samo on zna, ali je oprostio. Čak i kad su Jugovići insistirali da im se sister kazni.
Sigurno ste već na ovom mestu primetili razliku između JK i gospođeJugović udate Banović?
Folk diva je nakon sukoba Duška i Ognjena, stala na stranu supruga, a ne ljubavnika, što je u našim očima, može učiniti, patrijahalnijom, tradicionalnijom i daleko zatucanijom u odnosu na srednjovekovnu damu iz stare srBske porodice.
Ne treba zaboraviti i da je veliki Gete, bio najblaže rečeno šokiran praštanjem Banović Strahinje kad mu je Vuk Stef. Karadžić predočio pomenutu pesmu. Što je i logično. Jer kad su Srbi, dekadentno bledi, jeli zlatnim kašikama, Germani su, rumeni i jedri, obedovali prstima. I ne samo što su obedovali, nego su se prstima i potpisivali (Fridrih Barbarosa, prim. aut.)
Slučaj neverstva ljube opisan je i izrežiran u mnogim klasičnim delima.
Kad bi se predstavljali kao na Eurosongu, ispred Francuske bi se pojavila Madam Bovari, dok bi muziku, tekst i aranžman potpisao Gistav Flober. Ispred Rusije je dražesna Ana Karenjina napisana perom grofa Lava Tolstoja koga krasi čudni stajling. Englesko govorno područje bi predstavljao „Otelo“ Viljema Šekspira ili filmski klasik „Rajanova kći“ genijalnog Dejvida Lina (ne istripovanog Linča, nego Lina koji je režirao Olivera Tvista, Doktora Živaga, Lorensa od Arabije…). I naravno, kao šlag na torti je „Malena“ od Đuzepea Tornatorea iz 2000. godine. Glavna uloga bila je poverena Moniki Beluči, a muzika Eniju Morikonu.
Svako od ovih nabrojanih dela ima za siže prevaru. Ili promenu partnera, da budemo politički korektni. Kao i motiv zašto je dama postala kurva, da budemo malo i nekorektni. Kao i svoje osobenosti. Otelo je recimo crnac, mada je to i naš Arapin. Muževi Rajanove kći (u izvedbi divnog Roberta Mičama) i Ane Karenjine su okoštali matorci, dok je doktor Bovari – dosadan provincijalac. Lubavnici su po pravilu mlađi od muževa i siromašniji, ali ne nužno. Ako su muževi skloni mumifikaciji, ljubavnici su vetropiri. Ili jebivetri, da opet budemo politički nekorektni. Izuzetak je Malena, jer je u nju zaljubljen klinac s biciklom, a ne grof Vronski na konju. I ta ljubav je platonska i čista. To je u suštini film za dečake, jer svaki muškarac je, ako ne računamo gejeve, pred Monikom Beluči – samo običan dečak.
U gore pomenutim delima, žena ili završi tragično ili joj muž oprosti. Ponekad ne znaš šta je gore, ali mislim da je to stvar ženskih afiniteta. Izbor je uvek njen.
Ana Karenjina i Madam Bovari završavaju tragično, što i ne čudi, budući da potiču iz kultura koje baštine najlepšu ljubavnu poeziju. Karenjina se baca pod voz, a madam Bovari guta otrov. Malena, međutim, od glavne gradske ribe, nakon šišanja kose od strane ljubomornih lokalnih baba i povratka muža iz rata, postaje obična domaćica kojoj ispadaju pomorandže iz cegera. Slična sudbina je i Rajanove kći.
Kako će se završiti ljubavna drama koja trenutno puni stranice domaće štampe videćemo uskoro. Voleo bih da se JK ne baci s nekog kineskog oblakodera i tako postane tragična heroina, jer iza nje, osim dece, ništa neće ostati vredno pamćenja.
JK je obični mediokritet. I kao takva je mnogo veći intelektualac, nego što je pevačica. Ona je u stvari metafora. Setite se samo da je Kusturica u jednoj raspravi Basaru nazvao „postmoderna Karleuša“. Ona je s druge strane i obična beogradska devojčica kao Bebi Dol: modna ikona, zaštitnica demokratskih vrednosti i seksualnih sloboda. Ali i seljančica koja nije mogla da s osmehom iznese čerečenje malograđanske sredine kao Severina ili Suzana Mančić, iako je u mnogim stvarima bila čednija od pomenutih.
Ne bi trebalo zaboraviti i da je Jelena Karleuša nečija majka i ćerka i da se stepen civilicazije u jednom društvu ogleda u tome kako se to društvo odnosi prema ženi. A valjda živimo u 21. veku, u evropskom društvu, gde brak ne mora da bude „mala smrt“. Razvod je normalna stvar. Nije čudo kao Vaskrsenje.
I za kraj, pošto smo JK i ja isto godište, prafraziram Arsena i tako stavljam tačku na trač:
„Ne daj se Jelena
Poderi pozivnicu, otkaži večeru,
prevari muža odlazeći da se počešljaš
u nekom boljem hotelu.
Dodirni me ispod stola koljenom
Generacijo moja, ljubavnice.
Znam da će još biti mladosti
Ali ne više ovakve,
u prosjeku 1978.
Ja neću imati s kim
ostati mlad ako svi ostarite
i ta će mi mladost
teško pasti.“