Ubistvo u konzulatu ili trgovina lešom

Pogrešno se pretpostavlja da je prostitucija najstariji zanat. Najstariji zanat je trgovina, a prostitucija je samo jedan od njenih vidova. Prostituisati se može samo telom ili moralom, dok se trgovati može s čim zamisliš.

Trgovina je počela još u raju. Sam đavo je trgovao sa Adamom i Evom. Obećao je da će praroditelji biti ravni Bogu, ako zauzvrat zagrizu jabuku… I zagrizli su. Ali prazno obećanje. Ostalo znate.

Najpoznatiji trgovci starog sveta bili su Feničani.

Ti vešti moreplovci su umeli da pogledaju u zvezde, kao Đorđe Balašević, pa su lako krstarili Mediteranom i poslovali sa drugim narodima. Zahvaljujući Feničanima, kao posledicu trgovine, dobili smo kovani novac i fonetsko pismo. Cilj i jednog i drugog je da se ubrza saobraćaj robe i usluga.

Novac se kroz istoriju dalje transformisao. Šok prelaznim generaciji bilo je prihvatanje novog sistema plaćanja. Zamislite samo divljaka kome dajete kamen, makar bio i zlatan, za ulovljenog vepra. Ili čoveka koji krajem srednjeg veka stavlja u tek osnovanu banku zlato, a za uzvrat dobija najobičniji papir (menicu). Ili današnje generacije koje će se u skorije vreme odreći tog istog papira (keša), a za uzvrat dobiti elektronske apoene.

Cilj svega toga je da se komunikacija i trgovina ubrzaju, da naručujete stvari iz fotelje, da plaćate račune bez stajanja u redovima, da ne ostavljate bakšiš kelneru… S druge strane, dovoljno će biti da vas neko jednim klikom na adekvatnoj aplikaciji – razbaštini i učini robom. Ili neće. Kao što nije ni do sada.

Trgovina, etimološki gledano, bar u slovenskim jezicima, vodi poreklo od reči „trg“.

Svet je u međuvremenu od globalnog sela, postao baš taj trg ili pijaca. I u zavisnosti od toga s čim trgujete, toliko vas i cene.

Kraljevi
Kraljevi

Predsednik Vučić je u Parizu trgovao sa uspomenama na preko milion i dvesta hiljada srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu, ali to nije bila važeća valuta, pa se našao daleko od glavnih tezgi, na kojima je dvojac Pariz-Berlin trgovao budućnošću. Tačnije novom vizijom Evrope. Bez Trampa, ali sa Tačijem.

Sa čim trguje Tači, možemo da nagađamo. Zlonamerni bi odmah pomislili heroinom i ljudskim organima. Ali ne mora da znači. Tači je ostvario kontakt sa Putinom i možda mu Vladimir Vladimirovič skorih dana uvali neki raspali S-300 s kojim bi se mogao braniti od migova koje je uvalio Srbima.

Danas je, međutim, najvažnije s čim trguje Donald Tramp. Jer Tramp je stari trgovac. Od oca je nasledio milione. Sam je napravio milijarde. Na tom putu je preživeo i nekoliko katarzi tj. bankrota. U međuvremenu je postao i četrdeset peti američki predsednik.

Tramp je model novog političara. Ti novi ljudi dolaze iz sveta biznisa. Probleme će rešavati bez velikih analiza, procena i merenja. Države kojima oni budu upravljali, biće efikasne i zasnovane na toj ubrzanoj trgovini, a bez vidljive želje da se budućim generacijama u nasleđe zavešta neka velika i značajna kultura. Odgovor na pitanje: „Šta nudiš i pošto?“ odrediće svačije mesto u tom savremenom svetu.

Dokazi za tu tezu jesu sledeći: predsednik Amerike je možda baš zahvaljujući tom energičnom poslovnom stavu uspeo da umiri severokorejskog lidera Kim Džong Una. Verovatno ga je kupio sa malo pažnje. Tramp pokušava s tom poslovnom rutinom da reši i problem sa meksičkom granicom. Ali i sa uvozom jeftine kineske robe na domaće tržite. Evropu uredno povlači za rukav da uplati više novca na račun NATO pakta.

Džemail Kašogi
Džemail Kašogi

I Srbi se nadaju da će, zahvaljujući toj modi, upravo taj isti Tramp, rešiti njihov vekovni problem sa Kosovom.
Ali koliko je Tramp zaista dobar trgovac, a ne neko ko se kurči krupnim kapitalom po buvljim pijacama, videćemo kad se suoči sa ozbiljnim konkurentom. A taj ozbiljni konkurent upravo jeste država čiji je trenutni predsednik.

Početkom oktobra ove godine ubijen je novinar Vašington posta Džamal Kašogi. Kašogi je poreklom Saudijac, ali ujedno i oštar kritičar saudijske vlasti.

Ubistvo se desilo u konzulatu Arabije u Istanbulu na veoma spektakularan način. Naime, novinar je došao u zgradu konzulata da izvadi potvrdu koja bi mu garantovala da je srećno razvedeni i zahvaljujući kojoj bi mogao stupiti u novi brak sa verenicom turskog porekla Hatidžom Džengize. Ali kad je ušao u zgradu, što su kamere i dokumentovale, iz nje više nije izašao. Bar ne u jednom komadu.

Verenica je alarmirala turske vlasti i ubrzo je usledila istraga u koju su se, pored zvanične policije, uključili i vodeći svetski mediji. Prednjačili su Kašogijev Vašington Post i Njujork Tajms.

Ni CIA nije spavala.

Zaključak svih tih ozbiljnih analiza dovodi nas do naručioca ubistva. U njegovim obrisima možemo prepoznati lik saudijskog predstolonaslednika Momameda bin Salmana.

Ukratko, petnaest ljudi su u tri leta, od koji su dva išla iz Rijada, a jedan iz Kaira, došli u Istanbul. Kameru su snimile visokog saudijskog oficira bliskog prestolonasledniku, jednog stručnjaka za kasapljenje i čoveka koji fizički podseća na Kašogija. Kad je Kašogi ušao u konzulat da uzme pomenutu potvrdu, a verenica ga čekala ispred zgrade, na ulici, nije ni slutila da će postati pre udovica, nego zvanična supruga.

Sve se završilo relativno brzo: i ubistvo i tranžiranje. Audio snimci potvrđuju borbu i glasove pomenutih aktera. Glas oficira kaže, parafraziram, da je došlo vreme da se naplati izdaja, a Kašogijev dvojnik govori kako oseća nelagodu, jer treba da obuče odeću mrtvog čoveka. Uskoro, tako obučen, dvojnik izlazi na sporedni izlaz konzulata kako bi ga snimile kamera iz okolnih zgrada, ali zaboravlja da promeni patike. Za to vreme pravog Kašogija, tranžiranog, pakuju u kombi, koji takođe napušta ambasadu…

Za samog Trampa, ova priča je veoma neprijatna. Da je to tako, potvrdiće i on sam kad bude rekao novinaru FOX-a da nije preslušao audio snimak Kašogijevog ubistva, jer su ga tako posavetovali. Nisam dobro čuo ko ga je savetovao, ali pretpostavljam da se radi o kardiolozima.

I šta je epilog? Tek ćemo da vidimo, jer je berza upravo otvorena. A ono oko čega se trguje jeste leš čoveka koji je život dao za slobodu govora.

Saudijska Arabija je jedina zemlja arapsko-islamskog sveta kojoj SAD ne preti da će joj uvesti „demokratiju“, ako ne prestane s kršenjem ljudskih prava. Saudijci zaista ta prava i krše, nebrojeno je primera, ali Amerikanci ih do sada nisu polupali kao što su to uradili sa Libijom, Sirijom ili Irakom.

To licemerje je direktno proporcionalno novcu koji kraljevska porodica iz Arabije ulaže u zajedničke poslove s Amerikom. Tramp je bio jasan: Cena oružja koje bi SAD trebalo u narednom periodu da isporuče Rijadu u vrednosti je od 110 milijardi dolara.

„Ako im ga mi ne prodamo, prodaće im ga Rusi“, bio je jasan Tramp.

Zet Kušner i princ Mohamed
Zet Kušner i princ Mohamed

U međuvremenu je rekao i da ga je predstolonaslednik Mohamed bin Salman pet puta uveravao da nema nikakve veze sa ubistvom novinara. Tramp mu, izgleda, veruje. Ima za to 110 milijardi razloga. Kao i zeta Džereda Kušnera, koji je sa prestolonaslednikom bin Salmanom u dobrim poslovno-prijateljskim odnosima.

Iako je na Tviteru češće nego tinejdžerka na Instagramu, Trampa preterano ne interesuje sloboda govora, jedan od postulata na kojima počiva Amerika. Napad na novinara CNN-a, koji mu je pre neki dan postavio nekoliko neprijatnih pitanja vezanih za migrante iz Južne Amerike, navodi nas na zaključak da bi i Kašogijevo ubistvo, da je do sadašnjeg prvog čoveka Amerike, moglo biti zataškano bez problema.

S tim bi se složili i članovi saudijske kraljevske porodice. Mohamed bin Salman je osion kao Soni Korleone, ali ništa strašno. Tu su i dalje poslovne ponude koje se ne mogu odbiti.

Sva sreća pa se u celoj priči ne pitaju samo Tramp i Saudijci.

Većina američkih kongresmena je besna. Jedan senator iz reda republikanaca javno je na televiziji rekao da se neće smiriti dok ne raskrinka bahatog prestolonaslednika Arabije. Verujem i da su demokrate, pobednici skorašnjih izbora za Predstavnički dom Kongresa, još žešći u pomenutim osudama. Tu je i pritisak svetskih medija koji će rabiti priču sa Kašogijem, kao što su naši mediji do najsitnijih detalja pisali o smrti pevačice Jelena Marijanović iz Borče.

Tu je i uvek nezgodna CIA.

A tu su i braća Turci. Ubistvo se desilo na njihovoj teritoriji. I novinar koji je glavom platio svoju borbu za slobodu govora, legao je Erdoganu, poznatom borcu protiv slobode govora, kao kec na desetku.

Sad će i Turći, vešti i čuveni trgovci da se uključe u igru. Ako Arabija izgubi Američku milost, Turska će biti glavni igrač na Bliskom Istoku. I još će Erdoganu, starom mačku, na tacni biti serviran imam Fetulah Gulen, prvooptuženi za državni udar iz 2016. godine, a sa prebivalištem u SAD-u.

U svakom slučaju, vredi pratiti kako će se razmrsiti klupko zamršeno Kašogijevim ubistvom. I koliko će ko na kraju platiti. I šta iz toga možemo sve naučiti. Posebno mi, mali narodi, koji onim većim služimo uglavnom za potkusurivanje.

U tim transakcijama, naravno, nećemo računati na Kašogija.

On je već platio najskuplji ceh.

I otišao.

0 Comments

Leave a Reply

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>