Kakvo seme, takvo pleme

Moderno doba: facebook, viber, tango… mladi žive neke virtualne živote, sve usamljeniji i zatvoreniji. I tako krećem ja u život sa namerom da nadjem srodnu dušu i ne biram da li lično ili preko interneta.

Ja se spremila ali spremio se i tata da u to moderno instant odlučivanje unese pomalo tradicionalnih taktika procenjivanja ljudi. „I kravu seljak kad kupuje, gleda gde je pasla“ kaže tata. Wow. Pazi ti to. Ja pitam šta to tačno znači pošto ne razumem baš taj jezik. A on kaže: “Mnogo je važno da li je pasla travu ili hranjena koncentratima i hemijom.“ Dalje, vrlo autoritativnim glasom nastavlja: „Kad narod kaže gleda se gde je pasla, misli se i na to kod kog gazde je bila, pa i na njen genetski potencijal. To je preduslov da bude zdrava, da će da rađa potomstvo, da će dugo da živi. A vas mlade, bitno je da ste zaljubljeni, a to što mu je otac alkoholičar, što je dete razvedenih roditelja, to vas ne interesuje. A treba sa nekim zdravu decu rađati, život u sreći i slozi, kao prijatelj provesti, duboku starost zajedno dočekati. Kad deca odu i osnuju svoje porodice, treba neko da te gleda, da ti pomogne, da te ohrabri i nasmeje. E na to vi ne pomišljate kad se zaljubljite“.

Deda i unuk
Deda i unuk

Dosta godina kasnije prisustvovala sam situaciji u kojoj je moj otac vidno uplašen izašao iz kuće prijatelja, nakon njihovog prvog upoznavanja. Naime, moj brat čeka svoje prvo dete u inostranstvu, i to sina, prvenca. Moji roditelji ponosno čekaju svoje unuče i odlučuju da upoznaju prijatelje koji žive u drugom gradu. I u finom, prijateljskom razgovoru saznaju koliko je godina kome u familiji trebalo da prohoda, progovori, od kojih bolesti je ko u kojim godinama oboleo, kojim se zanimanjima u životu bavio. I tu je bio kraj očevoj radosti. Iščekivanje unučeta postade najteži period u njegovom životu. Jednom smo ga, nakon rodjenja mog bratanca, sasvim slučajno zatekli kako gleda Pecinu sliku i kaže: „Njemu bi najbolje bilo da liči na mene“. Kako smo se samo nasmejale mama i ja. E a tek dok je dočekao da Peca progovori sa 12 meseci…pa da prohoda nešto malo kasnije…i to je bilo predugo za njega. Ipak, Peca je brzo rastao, toliko brzo da je sa samo dve godine, na dedinim krkačama, paradirao po keju, udarajući ga pesnicama u glavu. I dok su tako hodali, prolazili su sugrađani koji su mog oca znali kao velikog mangupa, prekog čoveka, kome niko ruku nije oborio, niti iko šamar udario, a onda se jedan gospodin osmelio pa reče: I da smo dočekali da i tebe neko šamara“. To je bio pravi momenat ponosa za dedu i dokaz da se obistinilo ono što je potajno priželjkivao par godina ranije gledajući u njegovu sliku.

I shvatila sam, imao je naš narod pravo i kad je rekao: Gledaj majku, biraj ćerku, Iver ne pada daleko od klade, Kakav otac, takav sin ili Gledaj vola jel debela vrata, a devojci kakva joj je majka. Važno je da se čuje i da se ne zaboravi.

Autor priče: Slavica Adžić

0 Comments

    Leave a Reply

    XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>