Negde u proleće 2000. godine sam u Domu kulture u Novoj Varoši imao priliku da gledam Sergeja Trifunovića i Vojina Ćetkovića u “Audijenciji” Vaclava Havela. Karte je nabavila moja tadašnja devojka, i sticajem okolnosti sam sedeo u prvom redu, odmah pored jednog od tadašnjih najviših lokalnih funkcionera.
18 godina kasnije, ta devojka što je nabavila karte je moja sadašnja žena, taj funkcioner je i dalje funkcioner, a taj Sergej Trifunović je i dalje veliki glumac. Tu se skoro ništa nije promenilo.
Dosta toga se i promenilo. Do prvih promena je došlo već na jesen te iste 2000. godine, a nakon još nekih promena u narednih desetak godina, došli smo dotle da je preko 150 narodnih poslanika Republike Srbije u parlamentu glasalo protiv predloga da se teško bolesna deca leče o trošku države.
U takvoj situaciji, roditelji teško bolesne dece i dece sa retkim oboljenjima, za čije lečenje je potreban, za naše prilike, ogroman novac, su bili prinuđeni da se snalaze kako znaju i umeju. Kroz šta su sve prolazili i kroz šta i dalje prolaze – ne smem ni da zamislim. A to samo oni znaju.
Jedna od prvih javnih ličnosti koja je rešila da učini nešto po tom pitanju je bio upravo Sergej Trifunović. Na njegovu inicijativu je u martu 2014. godine osnovana fondacija “Podrži život”, koja je od tada pomogla na desetine bolesne dece, i skupila značajna novčana sredstva za njihovo lečenje.
I pored svoje humane misije, Sergej Trifunović se već duže vreme nalazi pod unakrsnom paljbom medija bliskih vlastima. Ne znam da li ima potrebe da objašnjavam zašto, ali ako nekome ipak nije jasno – zato što je protivnik aktuelnog režima.
Monstruozne kampanje koje tabloidi vode protiv pojedinih građana, mahom opozicionih političara i javnih ličnosti koje otvoreno kritikuju vladajući režim, nisu ništa novo. Međutim, negativna kampanja koja je vođena poslednjih nekoliko dana protiv Sergeja Trifunovića je rezultirala krivičnom prijavom protiv njega i fondacije “Podrži život”. Ovu prijavu je podnela jedna nevladina organizacija iz Trstenika po imenu Transparentnost (koju ne treba mešati sa Transparentost Srbija), a na čijem čelu se nalazi, pazite apsurda, čovek koji radi za Vladu Republike Srbije, Mario Spasić. (Inače koordinator Radnog tela za borbu protiv korupcije pri Ministarstvu zdravstva, i nekadašnji član pokreta Otpor.)
Trifunović i fondacija se terete da su novac ulagali u jedan slovenački investicioni fond. Ja ne znam da li su to radili ili ne, ali i da jesu, ulaganje u investicione fondove nije nikakvo krivično delo, i uobičajena je stvar kod većine fondova u svetu, i ima za cilj uvećanje sredstava fondacije.
Dakle, čovek zaposlen od strane Vlade Srbije je u ime nevladine organizacije podneo krivičnu prjavu protiv fondacije kojoj je pre samo nekoliko dana ista ta Vlada uplatila određena sredstva.
Nakon ove poslednje rečenice, mislim da nema potrebe da bilo šta više pričamo na temu ove krivične prijave. Osim toga da je krivična prijava podneta na osnovu pisanja jednog tabloida. I izjave ministra zdravlja od pre nekoliko dana da bi rad fondacije trebalo prekontrolistai.
Jedina stvar koja je gora od činjenice da decu lečimo SMS porukama, je to što napadi na nekoga ko nam je omogućio da toj deci pomognemo onoliko koliko možemo, mogu dovesti do gubljenja poverenja, ne samo u humanitarni rad i humaniterne organizacije kao što je fondacija “Podrži život”, već i do gubljenja poverenja u ljude uopšte.
Što se mene tiče – nemam ni trunku sumnje u rad fondacije “Podrži život”, i apsolutno sam siguran da će Sergej Trifunović i njegova fondacija nastaviti da pomažu deci kojoj je to potrebno, bez obzira na probleme sa kojima se suočavaju.
A do nekih boljih vremena, pošalji SMS na 5757.
