S obzirom da smo zatrpani raznoraznim rijaliti programima sa svih strana, možda ne bi bilo loše da probamo da definišemo šta rijaliti u stvari predstavlja.
Rijaliti bi najlakše mogli da definišemo kao žanr televizijskog programa koji dokumentuje sadržaje iz realnog života, ili bar situacije koje bi trebale da budu model nekog realnog života. Takođe je uobičajeno da su učesnici rijaliti programa najčešće relativno nepoznati široj javnosti, a u rijaliti programe stižu zahvaljujući nekim svojim talentima. Ili bi bar tako trebalo da bude.
Do ekspanzije ovakvih programa je došlo negde krajem 90-ih godina i početkom 2000-ih, kada smo i mi sami imali priliku da pratimo prvog Velikog Brata (“Big Brother”), na nekadašnjoj televiziji B92. Pored Velikog Brata, neki od prvih rijaliti programa poznatih u svetu su bili popularni “Survivor”, “Idol” i slični.
Iako su ovi programi zamišljeni kao programi prevashodno za razonodu, i zaradu operatera koji putem SMS glasanja dolaze do ozbiljnog novca, postojali su i rijaliti programi koji nisu bili takvog karaktera.
Jednim od preteča rijaliti programa smatra se jedan serijal koji je prvi put emitovan 1978. godine na britanskoj televiziji BBC pod nazivom “Živeti u prošlosti” (Living in the Past).
Ovaj program je imao za cilj da rekonstruiše život iz gvozdenog doba, i u njemu je učestvovalo 15 volontera, koje je činilo šest parova i troje dece, i koji su bukvalno bačeni u drugi vek pre nove ere.
Ovih 15 ljudi je trebalo da preživi godinu dana u uslovima koji su vladali u gvozdenom dobu, i na raspolaganju su imali samo alate koji su bile dostupni na Britanskim ostrvima u drugom veku pre nove ere, i pomoću kojih su uzgajali biljne kulture i životinjske vrste iz tog vremena.
Većina ovih učesnika je uspela da izgura celih godinu dana na ovakav način, osim jednog bračnog para koji je napustio program jer im se dete lakše razbolelo.
Nakon završetka programa i proslave uz šampanjac koji su nabavili iz spoljnog sveta, relativno malo stanište koje je grupa naseljavala i razvijala tokom godinu dana je spaljeno, da ne bi postalo turistička atrakcija.
Svojevremeno sam, dok sam ležao upalu pluća pre jedno desetak godina i blenuo u televizor po desetak sati dnevno, na televiziji Discovery ili National Geographics i sam pratio jedan sličan program, samo što su učesnici bili smešteni u neki XVII ili XVIII vek, takođe negde u Velikoj Britaniji. Možda je to čak bio i nastavak pomenutog serijala “Living in the Past”, ali sad već ne mogu sa sigurnošću da tvrdim.
Program koji sam pratio, kao i delovi serijala “Living in the Past” koje sam video na Jutjubu, su izuzetno zanimljivi i izuzetno edukativni, ali nažalost, nisu interesantni vlasnicima “modernih” komercijalnih televizija, koje zanima isključivo profit.
Vrlo je moguće da ne bi bili zanimljivi i modernoj publici. Odnosno, siguran sam da ne bi bili zanimljivi modernoj publici.
Što se tiče rijalitija kod nas, neki dan smo mogli čuti od premijerke Brnabić da je rijalitije kod nas doveo Dragan Đilas. Iako u to vreme nisam znao ko je zaslužan za emitovanje Velikog Brata, taj prvi serijal sam pratio. Ne znam da li se sećate, ali pored nekih likova koji su kasnije postali profesionalni učesnici rijaliti programa, u tom prvom serijalu je pobedio momak po imenu Ivan Ljuba – u to vreme student medicine i klavira. Momak koji za tri meseca boravka u kući Velikog Brata nije nijednom opsovao, niti se ponašao na način na koji se ponašaju današnji učesnici rijaliti programa kod nas.
Desetak godina nakon što je Ivan Ljuba pobedio u tom prvom serijalu Velikog Brata, rijaliti programi kod nas su prešli granice dobrog ukusa i zdravog razuma. Iako ne pratim televizije na kojima se danas emituju rijaliti programi i ne čitam žutu štampu, jednostavno je nemoguće ne naleteti na poneki detalj na društvenim mrežama.
Povod za ovaj moj tekst je kratak video na koji sam naleteo jutros na Twitteru, gde jedan od učesnika Zadruge po imenu Bojan Gaćeša priča jedan “vic” koji mi vaspitanje i moralne norme ne dozvoljavaju ni da prepričam.
Pomenuti Bojan Gaćeša je meni potpuno nepoznat, i ne znam da li ima neko drugo zanimanje osim zanimanja starlete učesnice rijaliti programa.
Međutim, njega i ne smatram najvećim krivcem za to što je uradio, odnosno rekao. Krivci su oni koji su, zarad profita i odvlačenja paženje sa bitnijih pitanja, odlučili u jednom trenutku da široj publici treba da budu zanimljive starlete, koje osim toga što “znaju” da učestvuju u rijaliti programima nemaju nijedan moralni niti bilo koji drugi kvalitet koji bi ih preporučio široj javnosti. Starlete i starletani (ne znam da li postoji ta reč, ali može da se uvede u srpski jezik) koji ne samo da ne bi bili u stanju da provedu godinu dana u drugom veku pre nove ere kao učesnici programa “Living in the Past”, već verovatno ne bi bili u stanju da godinu dana sačuvaju dve nacrtane ovce.
Krivi su i oni koji su dozvolili da se ovakvim rijaliti programima dozvoli više prostora na jednoj televiziji sa nacionalnim frekvencijama, nego što sve televizije zajedno daju prostora obrazovnom ili dokumentarnom programu.
I, na kraju krajeva, krivi smo svi mi što dozvoljavamo da budemo trovani na ovakav način, i to za naše pare.
Jesam li pomenuo da su producenti sa BBC-ja spalili stanište koje su naseljavali učesnici serijala “Living in the Past”? Aha, jesam.
