Nemojte me pitati kako znam, ali verovatnoća da ovaj tekst čitate sa mobilnog telefona je oko 70%. Pouzdano mogu i da tvrdim da je taj telefon pametan, odnosno smart.
Pametni telefoni su postali svakodnevnica još odavno. Odavno nam zadovoljavaju raznorazne potrebe, pored uobičajenih poziva i SMS poruka. Te potrebe su mnogobrojne, tako da je broj aplikacija koje zadovoljavaju različite potrebe korisnika u 2018. godini dostigao cifru od oko 3.5 miliona na PlayStore-u.
Šta sve ljudi koriste od tog suludog broja aplikacija nikad ne možemo znati, ali ono što je mene navelo da napišem ovaj tekst je jedna od osnovnih aplikacija koju svaki smart telefon (Android, Windows, iOS) ima – tastatura.
Tastaturu koristimo svakodnevno – da pronađemo broj u imeniku, da napišemo poruku, email, da pronađemo pesmu na YouTube-u. A koristimo je i prilikom pisanja toga što pišemo po društvenim mrežama.
Ja već duže vreme koristim tastaturu koja se zove SwiftKey. Igrom slučaja pre par godina sam kupio polovan Blackberry telefon, i impresioniran njihovom genijalnom tastaturom, nakon povratka na Android sam u potrazi za tastaturom došao do SwiftKey tastature.
Tek nakon smrti čuvenog engleskog naučnika Stivena Hokinga (Stephen Hawking) saznao sam da je i on (na neki način) koristio ovu tastaturu. Verovatno već znate, poslednjih godina svog života Hoking je komunicirao preko računara, a tu komunikaciju mu je, između ostalih, omogućila i kompanija SwiftKey.
Naravno, ono što mi obični smrtnici koristimo nije ni blizu onoga što je bilo na raspolaganju Hokingu. SwiftKey je za Hokinga razvio poseban model jezika koji je bio baziran na profesorovim radovima, i većina toga što je iskorišćeno da omogući profesoru komunikaciju sa svetom nikada nije objavljeno. Uglavnom, softver koji je korišćen za profesora Hokinga je imao mogućnost da uči od njega, da predviđa kontekstualno relevantne reči prilikom sastavljanja rečenica, da analizira sadržaj određenog teksta na kome je profesor radio, i tom prilikom da dalje razvija i prilagođava sistem predviđanja odgovarajućih reči i autokorekcije.
Međutim, i bez svega pomenutog, i ovo što mi dobijamo sa SwiftKey tastaturom je sasvim dovoljno za naše svakodnevne potrebe, jer većina nas se ipak ne bavi nikakvim naučnim radovima, da se ne lažemo.
Šta su naše svakodnevne potrebe kad je u pitanju jedna obična tastatura na mobilnom telefonu? Pa, da napišemo SMS; ili na primer da napišemo nešto na društvenim mrežama. To svi radimo.
Kad već svi to radimo, zašto to ne bismo radili kako treba?
Znam ja da svi negde žurimo, ali nemojmo pisati „jbg“, napišimo lepo „jebi ga“. Ako baš žurimo onda u redu, ali ako za to vreme sedimo umrljani penom od piva ili kapućina u lokalnom kafiću – napišimo lepo – „jebi ga“.
Ili „ne znam“. Razumem ja da je „neznam“ kraće, ali nije ispravno, jebi ga.
Čak i ako žurimo, napišimo „poći ću za 5 minuta“, iako je „poćiću za 5 minuta“ brže i kraće.
Razumem ja i da kad smo dokoni, a slova besplatna, napišemo „bijo“ umesto „bio“. Ali ispravno je „bio“, ako niste već nekoga hteli da bijete.
Ne znam ko nas „bije“ po ušima da pišemo po društvenim mrežama, ali kad već pišemo – treba da znamo da je sve što tamo pišemo vidljivo za veliki broj ljudi. Tako da bi mogli malo da pripazimo. Bar na pravopis i gramatiku.
Pomenuta SwiftKey tastatura meni lično pomaže pri pisanju. Kako to radi – nemam pojma, valjda neka veštačka inteligencija i neuronske mreže, koji pamte ono što kucamo i poprilično uspešno predviđaju šta smo hteli da napišemo.
Tako da je dovoljno da nekoliko puta u SMS poruci ili bilo gde napišete „ne znam“ umesto „neznam“ i tastatura će ubuduće voditi računa da ne pogrešite.
Ono što ovde može da bude nezgodno, je to što tastaturu možemo naučiti i da piše pogrešno. Što i nije neka velika šteta ako već pišemo pogrešno.
Da sve ovo ne bi zvučalo kao reklama, SwiftKey nije jedina tastatura koja vrši predviđanje reči i autokorekciju, ima ih dosta u PlayStore-u. Ne znam kako se zovu doduše.
Da ne bi bilo sve idealno, treba biti svestan da prilikom korišćenja ovakvih tastatura postoji određena opasnost koja se tiče zaštite privatnosti. Iako bi sve trebalo da bude enkriptovano, određeni, kako kompanije koje prave ove tastature kažu „anonimni podaci“ se ipak mogu naći na određenim serverima.
Ali, jebi ga, XXI vek je, i pod stalnom smo prismotrom. Google, facebook, twitter, instagram, itd. nas već na određeni način prate, neke prati policija, neke vlada, a neke komšije.
Uglavnom, iz iskustva znam da autocorrect nervira veliki broj ljudi koji koriste smart telefone. Nema potrebe da vas nervira, naučite da koristite pametne telefone i njihove pametne tastature na pravi način, i to je to.
Poyy 😉
