Pomračenje

Pre nekoliko godina sam čuo jedan »vic« u nekoj emisiji na radiju koja se bavila medijskim manipulacijama. Ukratko, Takmičili se Rus i Amerikanac u trci na 100 metara, Rus bio prvi, Amerikanac drugi. Sutradan, ruske novine objave vest pod naslovom »Naš takmičar pobedio, Amerikanac završio poslednji«, a američke »Naš takmičar zauzeo odlično drugo mesto, Rus završio pretposlednji«.

(Ako više volite Amerikance od Rusa, slobodno im zamenite mesta)

Iako navedeni primer ilustruje kako se može manipulisati činjenicama i podacima, pomenuti naslovi se ipak zadržavaju na različitim interpretacijama nekih podataka.

Mediji bi upravo i trebali da se bave interpretiranjem određenih podataka, odnosno informisanjem. Samo informisanje se vrši sa određenim ciljem, a taj cilj određuje onaj ko ima glavnu reč u uređivačkoj politici nekog medija.

Na žalost, interpretiranje određenih podataka i pojava, stvarnih ili izmišljenih, se kod nas ponekad graniči sa zdravim razumom.

Mere zaštite i način ponašanja (Foto: Noizz.rs)
Mere zaštite i način ponašanja (Foto: Noizz.rs)

Ako ovo čitate, velike su šanse da se sećate pomračenja Sunca 1999. godine. Iako je pomračenje Sunca fenomen koji se dešava relativno retko i nešto što se potpuno bezbedno može posmatrati kroz rendgenski snimak, film iz fotoaparata ili maske za zavarivanje, tada je RTS nekoliko dana pre ovog fenomena ušao u bezumnu kampanju zastrašivanja stanovništva, i pomračenje Sunca predstavljao kao smak sveta.

Očigledno je nekome u tom trenutku bilo bitno, da samo par meseci nakon bombardovanja Srbije, nađe novi razlog da ljude ponovo isprepada i otera ih u podrume i skloništa. Bar na sat ili dva.

Iako je ovo sa Suncem bilo ekstremno, primera raznog pomračivanja, zamračivanja i mračenja u medijima imate koliko hoćete.

Ako se prebacimo nekih petnaestak godina unapred, videćemo da su medijske manipulacije i dalje prisutne.

Te manipulacije imaju različite ciljeve.

Na primer, kada kažete da ste izvršili solidarno oporezivanje plata i penzija, izbegli ste da kažete da ste smanjili plate i penzije. Korigovanje cene struje i goriva je korigovanje samo kada se radi o povećanju cena.

Ono što je digitalizacija donela je veliki broj instant medija, tako da smo polako počeli da dobijamo i veliki broj instant vesti – vesti koje imaju veoma kratak rok trajanja, a vrlo često predstavljaju samo spinovanje i skretanje pažnje sa nekih bitnijih stvari. Vrlo često to uopšte nisu ni vesti, već lažne vesti.

Stefan Cvetković (Foto: Tanjug / Sava Radovanović)
Stefan Cvetković (Foto: Tanjug / Sava Radovanović)

Svi ste verovatno ispratili otmicu novinara Cvetkovića pre nekoliko dana. Ili lažnu otmicu novinara, zavisi koji medij pratite. Ova vest je odlučno ignorisana na medijima bliskim vlastima sve do njegovog pronalaska, a nakon raznih spekulacija i tumačenja, ostalo je nejasno šta se sa čovekom desilo. Poslednje što sam čuo je da je napadnut u jednom restoranu, i da ga je od napadača spasilo obezbeđenje koje je dobio, samo ne znam da li je u pitanju obezbeđenje ili lažno obezbeđenje. Verovatno i to zavisi od medija koje pratite.

Istovremeno sa nestankom novinara, u Srbiji su organizovani i protesti zbog niske cene malina i visoke cene goriva, koji su zajedno sa nestankom novinara Cvetkovića, uspešno utopljeni u lažno neispravnu vodu iz beogradskog vodovoda, a tabloidi su čak išli toliko daleko da su objavili i lažnu vest o smrti jedne bebe jer hitna pomoć nije mogla da prođe kroz blokadu.

Iako bi lažne vesti trebale da budu predmet ozbiljne istrage, to se kod nas jednostavno ne dešava. Bivaju veoma brzo zaboravljene, vrlo često i izbrisane sa internet portala na kojima su objavljene, i vrlo retko možemo čuti da je bilo koja glupost objavljena u tabloidima demantovana. Čak i u situacijama kada bi pojedinci na sudu uspevali da dođu do zadovoljenja »pravde« i dobijali odštete za laži koje su o njima pisane, sve bi se završavalo na tome, a tabloidi bi nastavjali sa svojim redovnim dnevnim aktivnostima.

Zabrinjavajuće je to što mi kao društvo postajemo imuni na ovakve stvari. »Novinari« koji se bave ovakvim stvarima ne smatraju da rade bilo šta loše, a izostanak bilo kakve odgovornosti za širenje lažnih vesti će dovesti do toga da ovakve pojave u narednom periodu budu još učestalije. Bojim se da laž polako postaje legitimno sredstvo u ostvarivanju ciljeva, bilo da su to ciljevi nekog pojedinca u svakodnevnom životu, ciljevi neke grupacije u lokalnoj zajednici, ili ciljevi neke grupacije na nivou šire zajednice. Lažne vesti se posmatraju najčešće kroz političku prizmu, i bivaju osuđivane selektivno, uglavnom u skladu sa dnevno-političkim potrebama.

I ne zaboravite, prilikom samog pomračenja, navucite roletne i ne izlazite bez preke potrebe.

I navijajte za Đokovića, šta god neki o tome mislili.

Novače, za koga to navijaš?
Novače, za koga to navijaš?

 

0 Comments

    Leave a Reply

    XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>