Četiri dana pre roka iz štampe je izašla knjiga „Vatra i bes“ autora Majkla Volfa i shodno svom naslovu, zapalila je čitalačku publiku i razbesnela glavnog junaka, Donalda Trampa. Knjiga, naime, govori o prljavom vešu Bele kuće od kako je njen stanar postao kontraverzni biznismen. Autor je preko Trampovog nekada bliskog čoveka, Stiva Banona, dobio poverljive informacije „iznutra“ („Ivanka Tramp je glupa ko cigla“), a i sam je dovoljno istraživao i kopao, budući da se radi o iskusnom novinaru koji je pisao, između ostalog za Gardijan, a i već je napravio sličan kolaž sa Rupertom Mardokom, kraljem tabloida.
Knjiga košta 20 dolara i kupuje se neverovatnom brzinom. Svetski mediji prave, po oprobanoj formuli, izveštaje iz brojnih knjižara gde se pomenuti bestseler prodaje na kilo i metar. Kupci, već programirani da deluju refleksno po diktatu potrošačkog društva, potrčali su ko ovce na so da što pre saznaju šta se dešava iza zavesa Bele kuće. I to je normalna stvar. Svi žele da saznaju kakav je u biti čovek koji je dolaskom u Belu kuću prvo promenio zavese, a zatim, valjda je to i dalje praksa u Americi, drži uza se kofer pomoću koga može da aktivira bojeve glave. Možete li da ga zamislite u boksericama, preko kojih se preliva stomak, dok takpa nešto po šiframa? Levom rukom tapka, a desnom drži Melaniju oko struka! Onda levom rukom ostavi šifre na miru, pa uzme čašu šapmanjca. I pogleda dragu u oči, pre nego što joj kaže:
„Napraviću od Severne Koreje Sloveniju!“
Ako vas mrzi da zamišljate, onda pogledajte film „Dr. Strejndžlav“ od Stenlija Kjubrika, crnu komediju snimljenu ranih šezdesetih. Baš ju je Oliver Stoun doneo Putinu na poklon kad je sa njim prošle godine pravio intervuju. Za divno čudo, Putin nije čuo za to remek delo. Ili se samo pravio lud.
A ceo dan (5. januar) na CNN-u ide priča o Volfovoj knjizi. Otvoreni studiji samo vrve od analitičara. Uključuju se iz svih delova sveta. Svako ima da kaže koju pametnu. Publicitet raste. Kao i prodaja. Dele se i „komplimenti“. Autor kaže da je napravio preko dvesta intervjua sa ljudima bliskim Trampu i da se svi donekle slažu da je „Donald pravo dete“. Hoće da se sve vrti oko njega i da mu se svaka želja ispunjava immediately. Predsednik je prema svom „biografu“ bio isto tako „nežan“. Nazvao ga je moronom. Ta reč se na srpski može prevesti sintagmom: „kompletni idiot.“
Pored besomučne analize knjige, na CNN-u se najavljuje i teška debata o upletenosti Rusa u Trampovu kampanju. Zasedaju i neke ozbiljne komisije. Trampov zet, Kušner, znate ga sigurno, to je muž gore pomenute Ivanke, imao je neke kontakte sa Braćom. I sva je prilika da tu nije sve u vinklu. Ako ste slučajno negde naleteli na podatak da je baba Melanije Tramp bila Ruskinja, onda se ulazi još dublje u mrak. A to što je Tramp Nemac poreklom, kao i Aleksej Miler, šef Gasproma ili upokojeni u Gospodu, slava mu i milost Patrijar Aleksej Drugi, samo nam govore u prilog da je 45. američki predsednik – odavno pečen.
I šta ćemo sad?! Pa ništa. Skora istraživanja pokazuju da se Trampu smeši drugi mandat, a nema ni cela godina kako troši prvi. Kad prođe ova buka sa knjigom, jer u prirodi buke je da prođe, ostaće samo izveštaj o rialiti osobi – Donaldu Trampu. A da je pozer – jeste. Dokaz bi mogao biti njegov uslov da se pojavljuje u kadrovima filmova ili serija u zamenu da enterijer neke svoje zgrade ustupi za scenografiju dotičnog projekta. Međutim, to je samo površina. Jer Tramp nije obični pozer. I statista. On je, ipak, predsednik Amerike.
Buka koja se diže oko Trampovog prljavog veša sigurno ima neki cilj, ali ne i da ga diskredituje. On je zadužen za taj posao. I to radi najbolje. I to mu samo koristi. Gledano sa strane, najpreciznija reč koja opisuje sadašnjeg američkog predsednika jeste – brodolom. Čovek je bio bogat, pa je bankrotirao, pa je ponovo bogat. Glasala ga je bela Amerika, obični šljakeri, za koje nije imao sluha kad je gradio svoju privatnu imperiju. Tri puta se ženio, što sigurno nije dokaz da je latinski ljubavnik, već da sa njim nije lako živeti. Tuga na licu Melanije Tramp, govori nam više nego svi analitičari pred kamerama CNN-a na gomili. I autorom novog bestselera pride. Snimak procureo u kampanji, gde Tramp mlađem Bušovom bratu objašnjava kako je hteo da povali izvesnu damu u salonu nameštaja, otkriva nam profil predatora kakvog nema u džungli.
Ali šta je to zbog čega bi trebali da se onda zabrinemo, a tiče se Trampa? Sigurno ne zbog toga što ga je izvesni novinar i američki kontraobaveštajac Džon Šnidler u autorskom tekstu za Obzerver uporedio sa Slobodanom Miloševićem, jer su obojica autodestruktivci. Ili što ga je Obama poistovetio sa Šešeljem. Jer tu je samo lepa vest što je Obama čuo za Šešelja.
Tramp je instaliran da uništi sve ono što je Amerika predstavljala kao primer dobre prakse. On je u celoj priči probni balon. Jer ko će da vodi računa o zaštiti osnovnih ljudski prava i sloboda ili baštini tekovine brojnih, mahom evropskih revolucija koje su poboljšavale život običnih ljudi, ako se principi demokratije obesmisle kroz predsednika države u kojoj se demokratija pokazala u najboljem kapacitetu? Jer Amerika nije bila opterećena istorijom. Na ledini je pravljena nova kuća, i najmodernije ideje su u njoj bile ugrađene. Ne treba zaboraviti da je ta zemlja u dvadesetom veku, svojom krivicom, prošla put od najomiljenije do najomraženije. Tramp je tu šlag na torti.
Njegovim dolaskom ukida se Obamacare, ideja da se proširi zdravstvena zaštita i na siromašne slojeve društva. Ucenjuju se Ujedinjene Nacije. Gradi se zid prema Meksiku. Ukida se poreza na ekstraprofit bogatašima. Jednim tvitom Tramp izazove Kim Džon Una da raketom prebaci Japan i zatim, tom istom Japanu, na čijoj se teritoriji nalaze američke baze, proda odbrambeni sistem u vrednosti od 46 milijardi dolara. To se u žargonu zove „reket“.Tramp priznaje Jerusalim za glavni grad Izraela kad je na Bliskom Istoku i mnogo manji incident dovoljan za velik požar… Sve u svemu lik je pravi slon (republikanac), ali u staklarskoj radnji.
Hegel je imao jednu teoriju o lukavstvu (svetskog) uma koji ne štedi aktere, praveći od istorije klanicu, samo da se Ideja domogne Samosvesti. Možda je Tramp antiteza američke demokratije, neko ko je došao da prodrma temelje i uspavani sistem? Možda je on nužnost, nalik Napoleonu, Hitleru, Staljinu, Miloševiću… Neko koga za svog vladara mora imati svaki narod koji kani biti veliki, ali pod uslovom da takvog nekog, kao što su gore pomenuti, uspe da svari i prevaziđe. I kaže, neponovilo se.
Moje mišljenje je ipak da se diže buka, kako bi se zabavila masa, a neke ključne stvari prodale ispod žita. Tramp će iz ovog treninga izaći jači kako bi mogao da se suoči sa novim izazovima. Ako je američkom narodu ili Zapadu uopšte stalo do demokratije, a ne do pohlepnog bogaćanja njenih elita, taj sledeći izazov se ne sme zvati – Iran.
