To nešto je palo odmah tu pored nas, u parku preko puta skupštine. Gust dim i neki odvratan smrad su počeli da se šire, i neko vreme, koje mi je tada izgledalo kao večnost, nisam mogao ni da dišem ni da vidim bilo šta.

Kada je dim polako počeo da se razilazi, i kada sam konačno došao do daha, okrenuo sam se oko sebe i video da su svi oko mene živi i zdravi. Između ostalih, moj brat i kum, s kojima sam proveo taj dan. Negde tu blizu nas sam malo kasnije prepoznao i Antona (gitarista Partibrejkersa, prim. aut.).

“Dobro je, preživesmo ovo…”, pomislih u sebi, i tada sam već imao neki osećaj da će sve dobro proći tog dana. I po mom skromnom mišljenju, prošlo je dobro.

…

Od petog oktobra 2000. do atentata na Zorana Đinđića 2003. godine, Srbija je bila na dobrom putu, i pored rešavanja nekih egzistencijalnih problema građana, vraćena u evropske civilizacijske tokove.

A da se podsetimo, u te izbore koji su doveli do petog oktobra smo ušli kao rekorderi po inflaciji, nakon izgubljenih ratova koje je neko vodio u naše ime, da ne nabrajam dalje. Tako da, kad bi se ponovo našli sa jedne strane mi, a sa druge oni, ponovo bih otišao na te demonstracije petog oktobra.

Ko smo bili mi, a ko oni, tada je bilo potpuno jasno. Na žalost, 17 godina od tada, ta linija između nas i njih više nije svima tako jasna, a na vlasti su danas oni koji su tada poraženi.

Danas, 17 godina nakon petog oktobra imate priliku da vidite člana upravnog odbora RTS-a kako na twitteru pokazuje srednji prst svojim neistomišljenicima. Isti onaj lik koji je poslao preko istog tog twittera saučešće Donaldu Trampu za strašan zločin koji se desio u Las Vegasu. Ili što bi on rekao u LA-u. Ameri inače koriste skraćenicu LA za Los Anđeles, ali LA može biti i skraćenica za Las vegAs, samo što su Ameri glupi, pa to ne znaju.

Danas, 17 godina nakon petog oktobra imate situaciju da pripadnik vladajuće stranke na Zvezdari potruje 150 đaka svojom ketering službom, a da za taj slučaj od strane gradskog menadžera bude okrivljeno rukovodstvo škole i roditelji dece koja idu u tu školu.

I konačno, danas, 17 godina nakon petog oktobra, imate istraživački tekst u najtiražnijim srpskim novinama o tome da se čokoladna bananica ne pravi od banana. Woooow…. Otvorili ste nam oči, hvala vam na tome…

I upravo ta čokoladna bananica najbolje ilustruje u šta se ova država pretvorila 17 godina nakon petog oktobra – ne u banana republiku, već u bananica republiku.

Tri pomenuta slučaja su se desila u poslednjih dva-tri dana, da ne idem dalje. Ako odem dalje, doći ćemo do tetke iz Kanade, rasklopljenih preplaćenih MIG-ova koji stižu u Srbiju na sklapanje, kao ikein nameštaj, itd. A i dalje smo se zadržali u periodu od desetak dana…

Ko je kriv što je došlo do svega ovoga – nemam pojma. Najverovatnije svi mi.

Da li je peti oktobar doveo do svega ovoga? Nije.

Da li je pre petog oktobra bilo bolje? Nije.

Da li je peti oktobar bio rešenje? Mislim da jeste, bar početak rešenja. Negde smo samo usput zabagovali, ali smislićemo već nekako da debagujemo sve ovo.