Domaći mediji bruje ovih dana o inauguraciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ko je došao, ko se oznojio, šta je ko obukao, kako je izgledala Prva Dama, šta joj je Kolinda poklonila…
Gostima je pokazano i naše kulturno i materijalno blago, od rimskih careva do Ane Brnabić, čiji lik i delo predstavljaju, pored povoda za šokiranje tradicionalista i pokrića za propuste prethodne vlade, ovaploćenje i najvećih dostignuća ljudskih prava u istoriji evropske civilizacije. Ali nećemo o Ani. Čim se slikala sa patrijarhom i prestolonaslednikom znači da i ostali hrišćani i monarhisti mogu sa njom komotno u isti kadar.
Ivica Dačić je opet bio u centru pažnje, ali ne kao mogući politički premijer, već u svojstvu vokalnog soliste. Pavaroti za sirotinju zadivio je prisutne interpretacijom italijanskog hita O sole mio i ozbiljno doveo u pitanje Cecinu reputaciju najveće muzičke zvezde poreklom iz Žitorađe. Jer Veljkova i Anastasijina majka fura samo cajke i ne ume sa klasikom kao prekaljeni i šarmantni socijalista.
Ivica se uključio uživo i u RTS-ov prenos. Na tv-ekranu glavna slika je bila kako Tamara i Aleksandar dočekuju goste, a u dnu ekrana, mali prozor, nalik puškarnici, bio je sasvim dovoljan da u njega stane Dačićeva glava. Nešto je govorio o kursu buduće vlade. Mislim da ga niko živi nije slušao. Prirodno je da sva pažnja gledalaca javnog servisa bude usmerena na to ko se rukuje sa Vučićem, nego šta Dačić mrndža. Da bi opet isplivao na površinu medijskog mulja, svakako da je prvi čovek SPS-a morao ponovo pevati.
Nadasve zanimljivi su bili i lokalni moćnici iz SNS-a. Mediji navode da se prema protokolu koji je podeljen zvanicama, gosti imaju ponašati tako što će se samo rukovati sa Predsednikom, i da nije uputno da ga grle i cmaču. Ali ko će odoleti prilici i kamerama RTS-a? Vučića su celivali ko Trojeručiću.
I uljudno rukovanje je bilo zamenjeno širokim zamahom uda iz ramena, izdignutim laktom i sudarom šaka koje se spajaju u početni položaj takmičara za obaranje ruke. Onako muški, a ne tadićevski sa „give me five“. Potom bi usledio zagrljaj starih frendova. Vučić je, treba to reći, sve stoički izdržao, računajući i znoj koji je povremeno brisao maramicom sa čela. Jer naš predsednik zna da kad svetski zvaničnici odu, ostaju samo braća koja, doduše, nisu kadra da pročitaju šta piše u protokolu, ali jesu da u svojim izbornim jedinicama obezbede masovnu podršku.
Veliko iznenađenje na inauguraciji predsednika bio je i holivudski superstar Ralf Fajns. Sjajan glumac. Britanski Miki Manojlović ostvario je veliki broj uloga, ali svakako da su mu najimpresivnije one u „Engleskom pacijentu“ i „Šindlerovoj listi“. U poslednja dva serijala o Džejms Bondu, Ralf je na poziciji M-a.
Prisustvo takvog kapitalca na inauguraciji mora da godi reputaciji predsednika, iako verujem da je interes obostran. Ralf Fajns će lakše dobiti prostor za neku novu saradnju sa srpskim filmadžijama koji su, po pravilu, dobri i jeftini, dok će se Vučić lakše uklopiti u Titov imidž vladara, budući da druguje sa holivudskim glumcima iz A klase.
Ako je tačna Hegelova misao da „suština voli da se pojavljuje“, onda Vućić, po stilu i ponašanju, sve više podseća na Broza, a sve manje na nekog ko je izašao iz Šešeljevog šinjela. Vlada autoritativno, pravi gala prijeme, druži se sa džet-setom, posećuju ga omladinci na radnom mestu, dobar je i sa Istokom i sa Zapadom… Nema baš na raspolaganju onoliku zemlju kao Broz, ali pošto smo lideri u regionu možda mu i ne treba. Mnogo važnije je da ima svog Čerčila. U Vučićevom slučaju taj tip se zove Toni Bler.
Gledano iz pozicije prosečnog građanina Srbije, inauguracija je bila skupa i nepotrebna predstava sa elementima kiča. Vrli analitičari su izračunali da je svakom gostu sledovalo, između ostalog, kilogram i dvesta grama mesa. Ako se u taj spisak ne uračunaju muslimani koji su postili Ramazan i poneki vegan, onda je za Palmu, Dačića, Dodika i ostale ješne momke ostalo mnogo više krtine. Na onolikoj vrućini! U blizini Nade Macure! Sa saznanjem da gurmanska pljeskavica u svakom kiosku iznosi jedva preko 200 grama.
I zar se Vučić nije ustoličio onog momenta kad ga je na Andrićevom vencu dočekao Toma Nikolić i predao mu zastavu i pečat? Ili je to bila samo uvertira pred prošlonedeljni spektakl.
Ipak, ima jedan zgodan pelcer koji bi Vučić mogao da uzme od Tita. Broza je, da ne poprimi taj azijatski šmek despota, vadilo to što je po majci bio Slovenac. Bilo bi lepo kad bi se Vučić ugledao na „alpske Srbe“, kako Slovence ponekad zovu Hrvati, i uredio zemlju po njihovom modelu. Nije dovoljan za to gej premijer. To je šminka. Potrebno je više kvalitetnog rada, obrazovanih ljudi u javnim poslovima, higijene u svakom smislu i one lepe skromnosti u kojoj se svi spektakli razobličavaju kao – taština i muka duhu.
