Sredinom prošle nedelje sam sa naslovne strane jednog Blicovog izdanja, koje se navodno bavi kulturom, saznao da Partibrejkersi više ne postoje. Odavno sam prestao da se sekiram kad se neki bend raspadne ili prestane da postoji, ali s obzirom da su Brejkersi obeležili dobar deo mog odrastanja, nekako mi nije bilo baš svejedno.

Nije da sam se upecao na taj naslov, ali setih se da je Blic pominjao 55%, pa se ispostavilo da je tačno.

Naslov, naravno, nema nikakve veze sa tekstom, odnosno intervjuom sa Antonom, gitaristom pomenutog benda. Pretpostavljam da je autor (ili urednik, ne znam ko odlučuje o tim stvarima) pokušao da privuče malo više pažnje, pa je posegao za metodom koja je na nivou onih “nećete verovati šta se dogodilo” tekstova, koji su preplavili srpski internet u poslednjih nekoliko meseci.

Kad smo već kod rokenrola, odnosno šou-biznisa, ne mogu da ne pomenem filozofa Bernar-Anri Levija. U toku prošle nedelje je “popio” još jednu tortu, ovoga puta u Kulturnom centru u Beogradu, a od strane organizacije koja se predstavlja kao novi SKOJ. Ovaj francuski filozof je, po mom mišljenju, zbog nekih svojih izjava zaslužio tu tortu u lice u centru Beograda. A ovi iz SKOJ-a bi mogli da se zapitaju jesu li imali još koga da gađaju tortom, ili su morali da čekaju njega? Da se ogradim, mislim baš na gađanje tortom, nemojte pokušavati da nađete bilo kakve skrivene misli.

Ne bih smeo da se upuštam u bilo kakvu raspravu o filozofiji popularnog BHL-a, a ono što će me najverovatnije demotivisati da detaljnije proučim ideale koje on propagira je visok stepen nacisoidnosti, bezobrazno skupa garderoba, i činjenica da za način života koji vodi može da zahvali svom ocu, koji mu je ostavio pozamašno bogatstvo. Da se ogradim, mislim baš na bogatstvo koje podrazumeva ogromnu količinu novca, nemojte pokušavati da nađete bilo kakve skrivene misli 🙂

Nakon rokenrola i slatkiša, prelazimo na zdravije teme – tradicionalni kros RTS-a. Ideja ovog krosa, koji u ovom obliku postoji od 2007. (a korene vuče sa početka devedesetih i Krosa Radio Beograda) je, pretpostavljam, propagiranje sporta, razvijanje takmičarskog duha i negovanje zdravih stilova života kod naše omladine.

Sve to podržavam. Jedino što malo nezgrapno deluje je pivara kao generalni sponzor. Ili ako već mora pivara, mogla je valjda doći u obzir i neka duvanska industrija, čisto da doživljaj bude potpun.

Kad smo već kod sporta, Čelzi je novi prvak Engleske, a u toku nedelje smo saznali da će u finalu Lige šampiona igrati Real i Juventus. Generalni sponzor će verovatno opet biti neko pivo.