Iza nas je ostala prva nedelja od kako je Portal „Sova“ počeo sa radom i svojom „misijom“ učitavanja kulture. Ono što je tu nedelju obeležilo bili su svakako predsednički izbori u Francuskoj. Završili su se u drugom krugu ubedljivom pobedom Emanuela Makrona, proevropskog kandidata i osnivača pokreta „U marš“. Mari Lepen, liderka Nacionalnog fronta, osvojila je svega 35 odsto glasova od ukupnog broja izašlih građana Francuske. Više se nije ni očekivalo, ali je to za nju značajna baza za sledeće političke poteze. A jedan od prvih bio je da, kako mediji prenose, kratko i srdačno čestita pobedu novom predsedniku Pete Republike i poželi mu sreću u novim izazovima koji ga očekuju. Ti izazovi će se svakako ticati i Evropske Unije i Makron će ih rešavati zajedno sa Angelom Merkel. Ili „frau Angelom“, kako ju je Lepenova nazvala pre neki dan, tvrdeći da će Francuskom u svakom slučaju upravljati žena, misleći ili na sebe ili na kancelarku Nemačke. Da ima neke istine u cinizmu Mari L., vidi se i po tome što će odlazeći francuski predsednik, Fransoa Oland, poslednji dan svog mandata provesti na kanabetu najmoćnije žene u Evropi. A da će Merkelova i sa novim francuskim predsednikom dobro sarađivati, može se pretpostaviti što isti ima razumevanja za starije dame.

Ovi izbori takođe govore da ujedinjena Evropa može da ima neku perspektivu. Ali redefinisanu. Posle odlaska Britanaca, koji se po mnogo čemu nisu uklapali u Kontinent (shvatanje filozofije, politike, prava itd), liderima Unije će biti mnogo lakše da postave stvari na svoje mesto i izbore se sa problemima kao što su pitanja nezaposlenosti, migracione politike, rastućeg nacionalizma… Ono što takođe treba da ih brine jeste da Evropu više niko ne shvata kao ključnog faktora u svetu i što se cela priča sa Atlanskog okeana, polako seli na Veliki Tihi, gde će svoje snage odmeravati Amerika i Kina.

Izbori u jednoj od ključnih zemalja Evropske Unije odrediće na neki način i sudbinu Srbije i dodatno će je ohrabriti na putu integracija. Naš problem je u tome što slično Englezima, takođe nismo prirodni deo Zapadne Evrope i njenih vrednosti. Još uvek smo zaglavljeni negde oko prve polovine 19. veka kad je pašalukom i širom okolinom vladao kodža Miloš, koji je bio podjednako dobar i sa sultanom na istoku i sa kajzerom na zapadu, a celu unutrašnju politiku vodio u svom konaku.

U protekloj sedmici je iza nas ostao i Đurđevdan, jedna od najlepših srpskih i romskih slava. Uglavnom se slavi paganski. Navijači Partizana su ga proslavili tako što je njihov klub na tabeli pretekao Crvenu Zvezdu posle subotnjih utakmica. Zvezda je pala na Voždovcu, a njen trener Grof je je nakon toga podneo ostavku. Da li je to bio čin profesionalne odgovornosti ili ostavljanje kluba na cedilu pri samom kraju prvenstva stvar je koja me se ne tiče. Navijam za Partizan.

Još jedan događaj je uzburkao prethodnu sedmicu. Umrla je Lenka Dunđerski u poslednjoj Šotrinoj seriji. Nisam gledao. Javili su mi.