„Марш на Дрину“ је корачница која је настала на почетку Првог светског рата. Тачније, 1914. године, за време Битке на Церу. Осмислио је Станислав Бинички, један од највећих композитора српске класичне музике. Поред осталих, учио је од Стевана Мокрањца. Био је оснивач Београдског војног оркестра. Познату композицију „Марш на Дрину“ Бинички је посветио победи српске војске на Церу, где је наша војска победила далеко надмоћнијег непријатеља- Аустроугарску. Ова композиција је служила и томе да подигне морал и ратни дух код војника, а касније је постала и симбол јуначке прошлости, ратоборности, храбрости… Остала је популарна и певала се и на Солунском фронту. Ова композиција се свирала на разним свечаностима, при испраћају младића у војску, па и на свадбама. Добивши и текст који је настао педесет година касније, на педесетогодишњицу Битке на Церу, песма је учврстила своје место као песма која велича борбу за слободу. Занимљиво је и да је ова песма пуштана при додели Нобелове награде Иви Андрићу. „Марш на Дрину“ је регуларно родољубива песма, па са осталим многобројним песмама ове тематике чини значајан слој културног наслеђа нашег народа.
Текст песме је следећи:
У бој крените јунаци сви
Крен’те и не жал’те живот свој
Цер да чује твој, Цер да види бој
А река Дрина, славу, храброст и јуначку руку српског сина.
Пој, пој, Дрино, водо, хладна ти
Памти, причај кад су падали
Памти храбри строј који је пун огња, силе, снаге,
протерао туђина са реке наше драге.
Пој, пој, Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војев’о се бој
Крај хладне воде
Крв је текла, крв се лила Дрином због слободе.
Песма јесте ратна, јесте родољубива. Песма не позива на насиље ради насиља, песма пева О СЛОБОДИ КАО ЦИЉУ. Ако гледамо речи и тражимо неку игру у њима, није могуће. Јер, песма се не зове „Марш преко Дрине“, већ „Марш на Дрину“, а Дрина је, добро је познато, била граница између тадашње Србије и окупатора.
Вероватно не постоји народ (ретки су ти) који бар у једном тренутку своје историје није морао да се бори за слободу и који ту слободу на неки начин није опевао.
У народу, ова песма је проширила своје значење, те се она са симбола борбе за слободу и ослобођење проширила и на борбу и победу уопште, па не чуди да се и данас у многим ситуацијама пева.
Ову песму су обрађивали многи музичари и изван наших граница, инспирисани духом који она побуђује.
Истина је да се на нашем језику и у нашој земљи често певају лоше песме. Лоше и по квалитету, лоше и по томе што имају језиву тематику, најчешће везану за последње сукобе на овим просторима. На томе треба порадити.
„Марш на Дрину“ не спада у такве песме. Треба да се ослободимо тога да је национално=лоше и да је национализам=шовинизам.
Некада нам недостаје бар мало површне едукације (што је и овај текст, јер се о овоме може говорити стручно и боље) да не уђемо у беспотребне и тужне расправе које су често веома „јуначке и храбре“, нарочито на мрежама.
