Donald je škotsko ime. Potiče još iz vremena Gala i značenje ovog imena je “veliki šef” ili “vladar sveta” ili tako nekako, ako sam uspeo dobro da prevedem sa engleskog (great cheif, world mighty).
Jedan od najpoznatijih Donalda je, naravno, Donald Duck. Ili Paja Patak kako ga mi ovde zovemo. Njega je stvorio Volt Dizni, i jedan je od omiljenih junaka svih nas koji smo crtane filmove gledali u 19.15 svako veče, ili vikendom pre podne.
Pre negde sam na pitanje “Znate li ko je Donald Duck?” dobio dva odgovora – “Znamo, to je ona patka iz Miki Mausa” i “Znamo, predsednik Amerike”. Neću vam odati s kim sam vodio razgovor, samo ću reći da je ekipa dosta mlađa od mene.
Mlađe generacije verovatno nisu toliko pomno pratile rad Volta Diznija, pa kad im pomenete ime Donald, prvi koji im pada na pamet je Donald Tramp. Predsednik Amerike. Lik koga nije stvorio Volt Dizni, ali deluje kao karakter iz Letećeg cirkusa Montija Pajtona.
Nisam siguran kad sam prvi put čuo za Donalda Trampa. Verovatno dve hiljade i neke godine, ali nisam siguran da li sam ga prvo video u Simpsonovima ili u onom rijaliti programu, gde je tražio idelanog zaposlenog za neku od svojih korporacija.
U trci za najpoznatijeg Donalda na svetu, Tramp je verovatno stekao prednost svojom predsedničkom kampanjom 2016. godine, a u januaru 2017. godine je inaugurisan kao 45. predsednik SAD.
Nema veze sa temom, ali podsetimo se da je vođa srpskih radikala vojvoda Šešelj podržao Trampa u toj predsedničkoj trci, što je vrlo verovatno i odnelo prevagu i anuliralo mršavu prednost koju je na početku kampanje imala Hilari Klinton. Možemo se da se podsetimo i da je predsednik Vučić podržao Klintonovu, kad smo već tu.
Jedna od stvari po kojima će Tramp biti zapamćen je dijalog sa Severnom Korejom.
Prvi sastanak lidera “suprotstavljenih strana” desio se juna 2018. na samitu u Singapuru, nakon čega se iz jedne Trampove izjave moglo naslutiti da su dva lidera uspostavila odlične odnose. A možda i nešto više od toga…
“We fell in love … He wrote me beautiful letters.”
Donald Trump
Istorijski samit u Singapuru se završio jednim začuđujućim sporazumom. Kim Džong Un (koji preti da postane najpoznatiji Kim na svetu, ali mi i dalje svi više volimo Kim Besindžer, naravno) je obećao da će se praktično odreći svog nuklearnog naoružanja. Ne znam ko se tek tako odriče svog najjačeg oružja, ali dobro. Uglavnom, sporazum je predvideo i nastavak dijaloga između dve strane, a nakon hemije koja je proradila između dva lidera po svedočenju Donalda, dijalog je nastavljen u Hanoju pre neki dan.
Na drugom samitu se ispostavilo da Kim ipak ne gaji ista osećanja prema Donaldu. Ili bar da nije na isti način shvatio “denuklearizaciju” o kojoj su već pričali. Donald je to izgleda shvatio bukvalno, a Kim je sa druge strane izgleda uspeo da donekle normalizuje odnose sa SAD, a da pri tom zadrži najveći deo svog arsenala u operativnom stanju. Što bi rekli – Kim ga je izgleda nasankao.
Očigledno da je sporazum doveo do – nesporazuma. Iako je ovaj drugi samit neslavno završen, odnosno prekinut, ne verujem da će se bilo šta dramatično dešavati između dveju strana u budućnosti. Nerešen rezultat, zatim produžeci, sa doziranjem tenzija u cilju rešavanja dnevno-političkih problema su dobro oproban recept, a mi sa ovih prostora smo svedoci da to sve može odlično da funkcioniše sa tačke gledišta vlastodržaca.
Kako je Kim uspeo toliko da šarmira Donalda meni i dalje nije jasno, pogotovo ako znamo da je Tramp po svemu sudeći morao da plati pozamašnu svotu novca da kupi ćutanje gospođe ili gospođice Stephanie Clifford, daleko poznatije kao Stormy Daniels, glumice iz filmova za odrasle.
O čemu je ona to trebalo da ćuti – nemam pojma, ali pretpostavljam da je u pitanju nešto što Melanija nije trebala da čuje.
Da stvar bude još gora, izgleda da je to ćutanje plaćeno sredstvima opredeljenim za Trampovu predsedničku kampanju, ali to je već neka druga tema. Ali vrlo moguće da ta druga tema itekako ima veze sa ovom prvom temom, odnosno rešavanjem višedecenijske tenzije sa Severnom Korejom. Ako ova stvar sa g-đom Stephanie Clifford ode predaleko, Trampu možda padne na pamet da razoruža na primer i Rusiju. Ili mu možda padne na pamet da podigne zid prema Meksiku i tako reši problem sa migrantima. Ili šta god je potrebno da se zadrži pozicija na lokalnom nivou, odnosno mir u kući.
Ne znam za vas, ali meni Donald Duck ipak deluje kao daleko ozbiljniji lik od svog imenjaka.
