Srećko Gujaničić dobitnik „Paunove nagrade“

Srećko Gujaničić, jedan od osnivača i autora portala “SOVA”, dobitnik je jubilarne, tridesete, „Paunove nagrade“.

U nastavku prenosimo tekst Milunke Nikolić napisan za portal “Pasaž” i zahvaljujemo se i autorki i portalu.

Srećko Gujaničić dobitnik jubilarne, tridesete, „Paunove nagrade“

Pesnička manifestacija „Odzivi Paunu“ (photo by portal "Pasaž")
Pesnička manifestacija „Odzivi Paunu“ (photo by portal “Pasaž”)

Sa četrdeset godina postojanja pesnička manifestacija „Odzivi Paunu“ u Ribaševini mogu da se podvedu pod kategoriju kulturnih fenomena koji opstaju uprkos „dobrim i lošim vremenima“ čuvajući i tradiciju i uspomenu na rano počivšeg lokalnog pesnika čija je poezija još uvek inspiracija nadolazećim lirskim stvaraocima. Po tradiciji, i ove godine, program kojim se neguje uspomena na Pauna Petronijevića otvoren je stihovima pesme „Dobro leto“, a učešće u programu uzeli su i učenici OŠ Miodrag Milovanović Lune , KUD Prvi partizan, muška pevačka grupa Srpski božur i pesnici: Jelena Lončarević, Vladimir Dulanović, Dragan Popović Kuruzlija, Vukašin Luković, Budimka Tošić.

Ovogodišnju, jubilarnu, 30-tu po redu, “Paunovu nagradu” za najbolju knjigu poezije po oceni žirija, dobio je Srećko Gujaničić za zbirku “Sećanje na imperiju”.

U užem izboru bile su i knjige pesma Tatjane Debeljački “Savršenstvo” i “23. maj” Jelene Lončarević.

Gujaničićeva zbirka “Sećanje na imperiju” po mišljenju žirija, a u interpetaciji ocene od strane predsednika istog, Milijana Dike Despotovića, “ se nekakao sama izdvojila iz tekuće produkcije Zlatiborskog okruga i kroz savremeni pesnički izraz, sa dosta misaonih fragmenata stala u odbaranu imperije poezije da ona ne bi doživela sudbinu drugih nepoetičkih imperija. Poezija je za Gujačničića svakodnevno biranje reči i postavljanje štitnika ispred tema pevanja kako bi jezik, pre svega, odbranili od nasilnika i urušilaca materinskog u njemu. Ako je Paun Petronijević lirsko- misaoni pesik, onda se za Srećka Gujaničića može kazati da je na istom putu, a peva na drugačiji način, on je misaoni klasicist”.

U svom obraćanju, višedecenijski kolekcionar i priređivač Paunove poezije, Milijan Despotović je napravio paralelu između ova dva pesnika:

-Paun kaže: „Mnoga grmljavina je otišla praznih šaka“, Srećko upozorava: „Svet je surov u meri koju ne možeš saznati“. Ono što je kao melem za bistar um to je sigurno Gujaničićeva preporuka iz „Uspavanke“: „Popij toplu misao, pojedi nežne reči“. Ovde nema granica između poezije i petičke filozofije, Gujaničić je filozof a po vokaciji pesnik. Pesme su često sačinjene od nemogućih otkrića ali i svakodnevnih pojava gde poetira sarkazam: „Oslepim i to mi postane izuzetno važno“. Ta vrsta Borhesovog odricanja iz novonastalih stanja, za Gujaničića nije temeljiti očaj, već je to prasak u kome „reči eksplodiraju“ i bude veliki potres imperije, potom sve biva u sećanjima“.

Srećko Gujaničić (photo by portal "Pasaž")
Srećko Gujaničić (photo by portal “Pasaž”)

Srećko Gujaničić ( 1978. , Nova Varoš) , diplomirao je Filozofskom fakultetu u Beogradu a pored nagrađene zbrike poezije „Sećanje na imperiju“ književnu premijeru napravio je romanom „Deset pozitivnih ptica“.

Uz izraze zahvalnosti za dodeljeno mu priznanje, Gujaničić je, u svom obraćanju, posebnu pažnju posvetio Paunu Petronijeviću, njegovom kratkom i pesnički plodnom životu, rekavši, između ostalog, i sledeće:

„Poezija je za njega / Pauna Petronijevića/ bila ono što ne pripada kategoriji lake zabave, razbribrige, dokolice, talenta, već ono što ona jeste u svojoj biti: disanje, teško disanje, ispovest, iskrena ispovest i trag: ljudski, živi, opipljivi trag čoveka koji je svestan da zbog bolesti neće imati svoje naslednike u krvi i da će pamćenje o njemu čuvati reči koje bude uobličio u stihove. I uspeo je u tome. Njegov trag je još uvek svež. I vreo. Mnogo je rekao Paun za kratko vreme. Bar se to čini nama, filozofima po obrazovanju, jer mi , po pravilu u stihovima ne tražimo lepotu i stil, rimu i formu, već pre svega odgovore ne večna pitanja o životu i smrti, i o drhtaju i nemoći pojedinca pred tajnama koje ga nadilaze.“

U ime domaćina, nagradu je Gujaničiću uručio predsednik udruženja Župa Lužnica, Predrag Milivojević, koji je podsetio na vrednost višedecenijske manifestacije u očuvanju kultrnog identiteta ovog kraja, kao i celog Zlatiborskog okruga. Takođe je istakao i zasluge Narodne biblioteke Užice, kao organizatora ove manifestacije, ali i Milijana Despotovića zahvaljujući čijem entuzijazmu se Pauno stihovi, u novim izdanjima pesničkih zbirki, i danas čitaju. Milivojević je istakao i da postoji ideja, a to je zadatak za ove sadašnje naraštaje, da se u Ribaševini postavi spomen bista Paunu Petronijeviću, čiji odlivak je uradio slikar Dragić Petrović Medoš, a da je do kranje realizacije ostalo da se iznađu sredstva da se ista izlije i tako ostane večiti spomenik u Paunovom rodnom mestu.

U ime Grada Užica, obratio se predsednik Skupštine, Branislav Mitrović .

Uz program , otvorena je i izložba posvećena liku i delu Pauna Petronijevića koju su priredile bibliotekarke Narodne biblioteke Užice: Biljana Davidovski, Bojana Marinčić i Dragoslava Rodaljević.

Jubilarnu 40. manifestaciju “Odzivi Paunu” organizovali su: Narodna biblioteka Užice, Književno udruženje „Paun Petronijević-Rujno“, Udruženje građana Župa Lužnica, OŠ Miodrag Milovanović Lune, i MZ Ribaševina, a urednik programa je Biljana Davidovski.

M. Nikolić

0 Comments

Leave a Reply

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>