Rim

Priču o Italiji, posle Pompeje i Napulja, htela bih da završim Rimom. Kako drugačije? Ali, teško je Rim smestiti u jednu priču. I ne samo to. Teško je, pre svega, obići ga za tri dana. Nemoguće. Ono što je moguće jeste videti ono osnovno, najpoznatije, najstarije, najznamenitije. Ostalo – pogledati iz daljine i nadati se da će biti prilike za detaljnije posmatranje, za duže uživanje.
Rim je svet za sebe. Grad mitologije, religije, istorije, imperatora, fontana, trgova, grad večnosti. Ne znate odakle biste krenuli u razgledanje i gde biste ušli, jer sve vreme vas prati bojazan da ćete propustiti nešto važno i lepo.

Svako ko dođe u Rim, svakako reši da vidi nekoliko stvari – Koloseum, Španski trg i stepenice, Fontanu di Trevi, Panteon, Vatikan, Cirkus Maksimus, forum.

Kapitol
Kapitol

Prvi dan, uz pratnju vodiča, obišli smo taj znameniti deo grada – peške, uz lepo vreme i prateću priču. (Prava je sreća kada dobijete vodiča koji ne priča Markove konake, već pitko, jednostavno i ono najvažnije i najzanimljivije!) Prvo što smo ugledali bio je Koloseum, prošetali pored njega, videli ogromne redove za ulazak, a zatim uz forum šetali ulicom, pa sve do brežuljka zvanog Kapitol i veličanstvenog trga kojeg je dizajnirao Mikelanđelo, po nalogu pape Pavla III. Nekada, na tom mestu, bili su hramovi rimskih bogova, a u 16. veku, Mikelanđelo je „okrenuo“ taj rimski centar, te je on više nije gledao na forum, već, simbolično, ka Vatikanu. Ta šetnja i upoznavanje sa istaknutim znamenitostima, trajala je oko tri, tri i po sata. Bez odmora. Za taj, prvi dan, bila je planirana šetnja i drugim delom grada, koja bi podrazumevala Španski trg, Fontanu di Trevi i Panteon. Ipak, zbog šetnje koja je usledila odmah nakon dvadesetočasovne vožnje autobusom, ta trasa je ostavljena za sutradan, pre posete Vatikanu…

Dakle, prvi dan u Rimu je protekao uz šetnju i upoznavanje grada. I to je veoma važno. Jer, da biste kasnije sami hodali i istraživali, da biste se vraćali na određene lokacije, potreban je taj uvod u grad, da vas neko sprovede, pokaže, pa makar i ukratko. Čisto da se dobije neka opšta slika i uvid u plan grada.

Ono što bih ja izdvojila iz sledeća dva dana jesu Koloseum, Vatikan i Panteon. To su i tri stvari koje su na mene ostavile najveći utisak.

Na drugoj šetnji sa vodičem, posetili smo čuvene Španske stepenice i Fontanu di Trevi. Šta da vam kažem – stepenice ko stepenice. Većina ljudi želi da vidi i tu znamenitost, ali na mene one nisu ostavile nikakav poseban utisak. U proleće su te stepenice prepune cveća, ali, ja sam bila u februaru, te je i utisak slabiji. U podnožju je fontana koja ima svoju priču, ali, eto, meni lično, ništa posebno. Nekako, bez duše.

Fontana di Trevi
Fontana di Trevi

Fontana di Trevi je zaista nešto što treba videti. Zovu je i kraljicom svih fontana. Baroknog je stila, izgrađena na mestu manje ugledne strukture iz 15. veka. Ono što svi turisti rade jeste da obavezno bacaju novčić. Neko objašnjava da time obezbeđujemo ostvarenje zamišljene želje, a neko da to ubacivanje omogućava siguran ponovni dolazak u večni grad.

Od kraljice fontana, krenuli smo uskim ulicama, kroz neku gužvu, u pravcu Panteona. Prolazeći tim uskim ulicama prepunim restorančića, krcatim turistima, mislila sam kako ćemo izaći na neku čistinu i u daljini ugledati Panteon. Međutim, desilo se suprotno. Potpuno neočekivano, izlazeći iz jedne od tih uličica, pred nama se pojavila, sasvim blizu, veličanstvena građevina. Od te naglosti pojavljivanja i od veličine građevine bukvalno zastaje dah. I to je prvi put da mi zaista zastane dah pred nekom građevinom. Kasnije, dok mi je prijateljica pričala kako je zaplakala pred jednom divnom građevinom u jednoj prestonici, setila sam se tog osećaja. Nisam zaplakala, ali je osećaj zaista poseban, nešto kao pomešano iznenađenje, čuđenje i divljenje.

Panteon
Panteon

Panteon je jedini sasvim očuvani spomenik drevnog Rima. Izgrađen je u 1. veku i bio je mesto gde su se slavila paganska božanstva. Naravno, od 7. do 15. veka bio je katolička crkva. Danas je pun turista. Okolo su restorani i kafići koji pružaju pogled na ovo čudo Rima, ali, pretpostavljate, cene su tu paprene…

Sledeći veliki utisak je Vatikan. Posle šetnje i Panteona, otišli smo tamo, a to je ujedno bio i izlet koji je nudila agencija i koji nije ulazio u osnovnu cenu aranžmana, kao i Pompeja o kojoj sam pisala. Ipak, većina grupe je htela da vidi Vatikan. Iskreno, ja sam bila sumnjičava. Pođete sa nekim predznanjem o nekim mestima, ali se često iznenadite…

Apolon u Vatikanu
Apolon u Vatikanu

Vatikan je bukvalno, ne država, već svet u državi. Prešli smo Tibar i hodali nekih dvadeset minuta. Na samom ulasku u ovaj grad – državu, prolaze se stroge kontole i pretresanja. Nakon „pretresa“, dodeljuju vam lokalnog vodiča (Dragana, Srpkinja, koja dugo živi u Rimu). U Vatikanu je zaista mnogo ljudi. Nebrojeno mnogo turista, svih boja i nacija je tu. Zbog toga morate strogo da pratite svog vodiča, da stavite slušalice i krenete na put uživanja. Onda, iz sobe u sobu, iz muzeja u muzej, od skulpture do skulpture. Teško je opisati šta sve možete videti u Vatikanu. Moj prvi utisak i pomisao je bila – nikada nisam bila, niti ću verovatno biti, na bogatijem mestu. I zaista, tu je čitavo bogatstvo. Tu je jedan od najznačajnijih muzejskih kompleksa na svetu. Tu su Rafaelove sobe, Sikstinska kapela, bazilika Svetog Petra. Tu su spomenici kulture Egipta, Grčke, Rima, originalna dela Rafaela, Mikelanđela, pa sve do Dalija i Pikasa, kao i dela čuvenih savremenih umetnika. I sve je prepuno, zgusnuto, bogato… Gledaš, želiš da upijaš očima, da ne zaboraviš, a želiš i da fotografišeš, da ostane zauvek u oku.

 

 

U Vatikanu
U Vatikanu

Za obilazak svih muzeja Vatikana potreban je jedan dan. Međutim, za neka četiri sata, mi smo videli zaista puno. Kada bi me pitali za najveći utisak u Vatikanu, to bi bila Sikstinska kapela. I to je jedino mesto gde ne samo da ne sme da se fotografiše, već i da se govori. Pre ulaska u nju, baš iz tih razloga, vodič na panoima objasni sve detalje svake slike u kapeli i ispriča sve zanimljive istorijske priče vezane za nju. Tako da, kada uđete i vidite je, ostane vam da sednete na neku od klupa koje su okolo i prepustite se bojama… Osim Sikstinske kapele, u Vatikanu je sve dozvoljeno fotografisati. Neverovatno je da možete slobodno fotografisati čuvenog „Laokonta i sinove“ ili „Apolona“… Začuđujuće, ali je tako. Inače, tamo su veoma dobro organizovani. Rekla bih i da imaju odličan osećaj za biznis.

I treća znamenitost koju bih izdvojila, jeste Koloseum. Njega sam obišla poslednjeg dana, nakon Vatikana. Ulaznica za Koloseum košta oko 14 evra. Međutim, ona važi i za razgledanje foruma i još nekih destinacija. Ali, s obzirom da su redovi ispred Koloseuma ogromni, a autobus kreće u 15 sati put Srbije, tih 14 evra sam iskoristila samo za Koloseum. Međutim, vredi. I više.

Sličan utisak kao ispred Panteona. Samo, ovde priđete toj silnoj građevini, strpljivo stojite u redu, pa onda malo hvata nestrpljenje, pa razmišljate vredi li čekati toliko. I zapravo, spolja nemate nikakvu predstavu o unutrašnjosti ovog zdanja. Da, i spolja izgleda ogromno, monumentalno, ali ni nalik onoj predstavi koja se ukaže po ulasku.

Koloseum
Koloseum

Sam ulazak u Koloseum je veličanstven. Uđete na jedan od ne tako dobro osvetljenih prolaza i onda se nađete u ogromnom prostoru. Ispred se ukaže sva sila i moć Rimskog carstva. Pod tim utiskom, možete da čujete i viku Rimljana koji navijaju i plješću rukama, stotine kao jedan glas. Koloseum je mogao da primi oko 50000 ljudi, pravo mu je ime Flavijev amfiteatar, a služio je za zabavu i čuvene gladijatorske igre… Njegova slava je opala posle 6. veka, kada su gladijatorske igre zabranjene, ali je on danas jedan od najvećih spomenika svetske kulturne baštine i jedno od glavnih obeležja Rima.

I eto, iako sam izdvojila samo neke od znamenitosti, nisam mogla ukratko. Jer Rim to ne dopušta. U Rimu se osećate istovremeno i moćno i malo. Moćno, jer vidite sve to, jer stojite na tim jedinstvenim mestima, a malo, jer vidite moć nekih civilizacija, uspehe, bogatstvo i ne možete da se ne pitate – da li smo mi zaista toliko napredni koliko se govori…?

O restoranima, provodu, hrani, možda nekad. Ne može stati u jedan putopis. Ali ću samo reći da sam oduševljena bila čistoćom ulica, kulturom i time da možete svuda po gradu piti vodu, jer važi za jednu od najčistijih u Evropi…

Photos by Danka Ivanović

0 Comments

    Leave a Reply

    XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>