Vitorkine čarape

Postoje ljudi koji toliko maštaju i premišljaju da više ne razlikuju san od jave, ni ono irealno od stvarnog. Ako uz to postoji potreba da se bude zanimljiv, da se uvek i dramski govori o mnogim dešavanjima i pojavama, ta granica se gotovo potpuno briše iz subjektivnog doživljaja sveta. I…

Pročitaj

Požar

Na uskoj stazi koja je vodila od mog tadašnjeg stana na Zvezdari do autobuske stanice, srećem Mirnu. Izgleda očajno. Sve visi na njoj, od garderobe, preko sala, do podočnjaka. Umorna je i neispavana. Tople smeđe oči okružuju zakrvavljene beonjače. Usne joj drhte. „Gde si Mirna?“ kažem. „Bila sam u…

Pročitaj

Ledenica

Te ratne 94. vraćali smo se iz škole pješke. Bio je snijeg, i bilo je ledeno, i gazili smo hrabro naprijed. Čizme ni nove, ni tople. Poslije kilometar i po naiđe automobil i mi mahasmo da stane. Čovjek reče da mu je žao, ali, auto mu je nizak i ne…

Pročitaj

Krik

Najjači bol, ako izuzmemo one duševne, osetio sam kad mi je zubarka Janković vadila živac na suvo, iz gornje petice levo. Bilo je to 17. novembra 1999. godine u ordinaciji studentske poliklinike. Prohladan jesenji dan, ali okupan zubatim suncem i nekom kosmičkom energijom pomoću koje se bombardovanjem razrušeni Beograd dizao…

Pročitaj

Susret

-„Nemoj to nikom govoriti“, rekla je baba zamišljeno gledajući u pravcu planine koja se nadvijala nad selom i jednim dijelom stajala uspravno, kao na straži. I njen pogled je bio nekako zapovjednički i mudar. -„Zašto?“, upitah je. -„Zato što će neko misliti da si luda, eto zato!“- presiječe me naglo…

Pročitaj

Žalosna Sova

Stripovi o Komandantu Marku bili su nezaobilazni deo mog detinjstva! I to nimalo slučajno. Celim svojim bićem (emotivno, intelektualno i genetski) bio sam vezan za junake koji su živeli u nekoj vukojebini, bili pravedni i borili se za slobodu. Možda bi moj dojam o tim tipovima bio relativizovan da sam…

Pročitaj