Kakvo seme, takvo pleme

Moderno doba: facebook, viber, tango… mladi žive neke virtualne živote, sve usamljeniji i zatvoreniji. I tako krećem ja u život sa namerom da nadjem srodnu dušu i ne biram da li lično ili preko interneta. Ja se spremila ali spremio se i tata da u to moderno instant odlučivanje unese…

Pročitaj

Прича о води

Ови наши када из села оду да живе у Београд или који други већи град, после неког времена почну да говоре: „Да ми је само оне моје воде са извора да се напијем. Па, пошто!“. А која им то вода недостаје? Једном или двапут годишње када дођу са својом децом…

Pročitaj

Hvala tebi, deda.

Bio je najstariji od petoro dece. Imao je tri brata i jednu sestru i živeli su u selu Dučalovići na planini Ovčar. Umesto poljupca, budio ga je u ranu zoru uplašeni glas majke sa rečima: “Ustani Vlajko, moraš ići”. Nije išao na posao, nije išao životinjama, niti da završi radove…

Pročitaj

Iskrenost leži u rukama

Moja mama kaže za sebe da je Banaćanka. Ona to kaže zato što je rođena u Banatskom Karlovcu gde je i živela do svoje četrnaeste godine. Ja joj verujem zbog njene odmerenosti, tolerancije i autoriteta koji gradi svojom neverovatnom mirnoćom i ćutanjem. A ponajviše joj verujem jer je kao i…

Pročitaj

Peršun

Jelena je pričala o svojoj generaciji sa faksa. Dugo se nismo videle. Posmatram je. Pije kafu, priča mi živo o svim tim ljudima, a deluje tako umorno. Kapci kao da su joj malo naduveni. Nos nekako porastao, na obrazima se pojavile rupice, a kroz kosu se zasija i poneka seda.

Pročitaj

Putujuće pozorište maestra Antonija Ardingelija

Andrei Panevu Pozorišna trupa koja je došla u našu krčmu prašnjavim drumom, u kužnoj magli, ispod spuštenih i tamnih oblaka, u doba moje rane mladosti, ostavila je duboki trag na sve žitelje Kanispulja i okoline. Trupa je stigla sa dve velike kočije i zaprežnim kolima. Maestro Antonije Ardingeli vodio…

Pročitaj

Balada o klikeru

Zovem Denisa da se vidimo posle duže vremena. Kaže mi da se nađemo kod pošte za nekih petnaestak minuta. Skoro je ustao, dok sam ja za to vreme završavao administrativne poslove. Naporne i komplikovane. Jedva sam se izvukao iz reda znojavih tela i udahnuo vazduh slobode. Tu, u Zemunu, nadomak…

Pročitaj

Fosil i njegovi gosti

Gledao sam u svoje ruke. Bile su to ruke starca na kojima se jasno videlo da je vreme, bez žurbe, ali neminovno, ostavilo svoj pečat. Koža na šakama je bila tanka, obasuta pegama, izborana…Mrdao sam prstima i bio zadovoljan. Proveravao sam reflekse i gipkost. Međutim, teško sam disao. Taj nedostatak…

Pročitaj

Vitorkine čarape

Postoje ljudi koji toliko maštaju i premišljaju da više ne razlikuju san od jave, ni ono irealno od stvarnog. Ako uz to postoji potreba da se bude zanimljiv, da se uvek i dramski govori o mnogim dešavanjima i pojavama, ta granica se gotovo potpuno briše iz subjektivnog doživljaja sveta. I…

Pročitaj

Požar

Na uskoj stazi koja je vodila od mog tadašnjeg stana na Zvezdari do autobuske stanice, srećem Mirnu. Izgleda očajno. Sve visi na njoj, od garderobe, preko sala, do podočnjaka. Umorna je i neispavana. Tople smeđe oči okružuju zakrvavljene beonjače. Usne joj drhte. „Gde si Mirna?“ kažem. „Bila sam u…

Pročitaj