Drama u tri čina

Ukrajina

Rat u Ukrajini samo je jedan od mnogih koji se trenutno vodi širom planete. To što je najkrvaviji i što, zbog mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja ne preti samo zaraćenim stranama, već celom dunjaluku, čini ga liderom na pomenutoj listi ratova. Kako će se završiti, još se ne zna, ali da je bitno promenio savremeni svet i uzburkao ko zna koje sve duhove, sasvim je sigurno. I dok se zapadne zemlje, kao i većina onih u regionu nedvosmisleno svrstavaju na stranu Ukrajine, Srbija se nalazi u procepu. Ili metaforično: srce nam je u Rusiji, ali nam je zato dupe, po starom dobrom običaju i dalje na Balkanu, okruženo članicama NATO pakta, pa nam pomenuto svrstavanje zbog emotivno-objektivnih razloga ne ide baš najbolje. Predsednik Vučić to nesumnjivo zna, a da li će umeti srpski brod da u olujno doba privede poznaniju Mirne Luke pitanje je koje muči samo skeptike i neverne tome. Svi vrlo dobro znamo kako nas je predsednik, kao kestenje iz vatre, vadio iz bankrota leta Gospodnjeg 2012. i koliko je samo znanja i veštine uložio da Srbijica, pored Honkonga, Singapura, Južne Koreje i Tajvana postane peti ekonomski Tigar na evro-azijskom tlu. Čak mu ni vlada nije potrebna. Već je pola godine prošlo od poslednjih izbora, Anči je treći put mandatar, ali čemu tromi državni aparat sastavljen od trutova, kad imamo Supermena. I čemu demokratske institucije kad su danas na ceni Domaćini.

Ono što međutim najviše interesuje običnog čoveka, a nije strah od toga da mu neka zalutala bojeva glava zaore dvorište, jeste rast cena roba i usluga u skoro svakoj sferi života. Ilustrativan je primer poznanice koja je u društvu supruga, kupila nekoliko proizvoda u marketu i sve to uspela da smesti u jednu kesu. Račun je iznosio oko četiri tisuće dinara.

„Čudila sam se ja za šta sam dala toliki novac, čudio se moj suprug, a čudila se bogami i kasirka“, bio je njen duhoviti komentar na visinu računa.

Cene nekretnina u Srbiji takođe divljaju. Jedan od razloga je i taj što nemali broj Rusa i Ukrajinaca, bežeći od rata i mobilizacije, dolaze u bratsku Srbiju i povećavaju tražnju stanova. Loša vest je što prosečni građani Srbije sve teže mogu da isprate tu dinamiku. Studenti koji iz provincije stiču akademsko obrazovanje u nekom većom univerzitetskom centru sve manje se odlučuju za privatni smeštaj, pa se mesto u domu traži na sve moguće načine. Poseban kuriozitet je to što se u Priboju na Limu, nekada bitnom industrijskom centru bivše Jugoslavije, a danas tek urbanoj kasabi na granici s Bosnom, jedan stan u centru grada prodaje za malo više od hiljadu evra po kvadratu.  

Rat među istočnim Slovenima otkrio je još jednu mračnu tajnu elite. Šaltajući kanale, na nekoj opskurnoj televiziji, naleteo sam na informaciju u čiju istinitost veoma lako mogu da poverujem. Naime, jedan od analitičara, tvrdi da je izvoz žita iz Odese dozvoljen nakon diplomatskih aktivnosti između belosvetskih tajkuna koji su stvarni vlasnici nepreglednih ukrajinskih ravnica i Kremlja. U principu, elita se lako dogovori, bilo da je iz politike ili biznisa. Običan svet koji je ostao bez krova nad glavom, putne infrastrukture, posla i primanja, imaće sudbinu žrtvovanih pešaka. Tužno je što će tek mali broj njih imati dovoljno sredstava (pameti i nešto novca) da život otpočne na nekom drugom mestu. Oni koji izaberu Srbiju imaće i tu privilegiju da doprinesu renesansi slovenskih gena na brdovitom Balkanu. Oni ostali, biće zaglavljeni u stepi i čekaće zimu koja će, sva je prilika, trajati desetljećima. U toj agoniji će im se na ovaj ili onaj način pridružiti i sama Evropa. Relevantni mediji u Srbiji, među kojima je i Politika, preneli su vest da je prirodni gas na našem kontinentu sedam puta skuplji nego u Americi. A budući da cena gasa utiče na razvoj industrije, sva je prilika da će Evropa izgubiti trku sa drugim geopolitičkim faktorima. I postati nešto kao Priboj na Atlantiku.

Italija

Pored tople i mokre braće na red su došla italijanska. Predvodi ih žena. Ali sa... Reč je o Đorđi Meloni: Italijanki, ženi, majci, hrišćanki, plavuši... Ili svemu onome što nije Brus Li. Meloni će, kako se očekuje, biti na čelu nove vlade podno Alpa, pomerene najviše u desno od 1945. Kakve će promene doneti nezahvalno je predviđati s obzirom da se njenoj pobedi najviše obradovao mađarski premijer Viktor Orban. A gde je Orban tu su i Putin i Erdogan. I naš kralj Lir.

U koaliciji s Đorđi, biće još jedan stari svat evropske politike – Silvio Berluskoni. Skupa su prošetali pod ruku nakon saznanja da su razbili mlitave talijanske demokrate. Silvio, sav prepariran i staklen, na sredini devete decenije, smejao se široko. Bilo ga je milina videti, bez obzira što više ne liči na sebe, već na voštanu figuru izdatu na revers iz muzeja Dragana Markovića Palme.

Iran

Labirint
Procesije
I iznad svega egzaltiranost

Džoni Štulić, Iran

„Čim se bune žene i studenti, tu je CIA umešala prste“, kaže jedan moj vrli prijatelj. Moguće. Čak mogu i da poverujem da je sve to osveta savremenih krstaša Homeinijevim naslednicima zbog pokušaja ubistva Salmana Ruždija. Ako može fetva u Americi, mogu i demokratski protesti u Persiji.

Ipak, radujem se toj pobuni. Verujem da je premlaćivanje i smrt Maše Amini, devojke kojoj je virio pramen kose ispod marame bila samo kap koja je prelila čašu nataloženog nezadovoljstva u jednom autoritarnom društvu. Slično talasu protesta koji je nastao kada je ulični prodavac voća Muhamed Buzizi, nakon pretrpljene policijske brutalnosti, izvršio samoubistvo javnim spaljivanjem u Tunisu, krajem 2010. godine i izazvao ono što danas pamtimo kao „Arapsko proleće“. Ako sumnjate da neki veliki događaj može početi sasvim stihijski i promeniti tok istorije, možda bi Gavrilo Princip mogao da vam to objasni veoma plastično. Ili Teorija haosa koja kaže da „treba očekivati neočekivano“.

Pobuni u Iranu se treba radovati jer slavi slobodu. Makar ta sloboda na kraju ostala i grbava, lepo je videti mlade Iranke kako bez hidžaba, da prosti buduća talijanska premijerka Đorđi Meloni, pevaju Bella ciao. Naporno je i međutim tužno živeti u društvu u kome postoji „moralna policija“. Ili „narodne patrole“, što se kod nas pokušalo zapatiti.