Izbori - post festum

Cele dve nedelje su prošle od izbora. Sležu se utisci. I sa strastima je slična priča. Varničenje prelazi u lagano tinjanje, a tinjanje u tihovanje. Sve u svemu, čeka nas period mira, stabilnosti i Vučića.

S obzirom da sam ovoga puta bio kontrolor na biračkom mestu br. 34, moje životno iskustvo je bogatije za taj „pogled iznutra“. Došao sam sabajle, dobar deo dana proveo ispred zapisnika, kao i kolege iz opozicije i reckama uredno beležio broj izašlih. Na svaki neparni sat sam javljao centrali brojno stanje Varošana koji su obavili svoju građansku dužnost. U svojstvu člana komisije sam, zajedno sa drugaricom iz peska i još jednim Gujaničićem (oboje bliski vlastima) ušao u trinaest domova sugrađana koji su izrazili želju da glasaju od kuće... I nikakvih nepravilnosti nije bilo. Kao i tokom samog izbornog procesa. Malo je mesto - svi se znamo. I svi smo na ovaj ili onaj način naši.

Na kraju smo brojali glasove. Od ukupnog broja birača na koti 34 (zgrada Komunalnog), izašlo je njih 66,59 posto tj. 297 od 446 upisanih u spisak. Glasove smo brojali jedan po jedan. Uzeo sam i primerak zapisnika. Rezultate sam u bazu Ujedinjenih javio malo posle 21h.  

A rezultati su bili sledeći:

Za parlament: SNS – 105, Ujedinjeni – 48, SPS – 43, NADA – 18, SDS – 15, Dveri – 13, Radikali – 10, Moramo – 8, Suverenisti – 8, Zavetnici – 7, Muftijin amanet – 6, SDA – 3 i Nestale bebe – 1. Nevažećih listića je bilo 12.

Za predsednika: Miša Vacić – 0, Biljana Stojković – 6, Branka Stamenković – 7, Zdravko Ponoš – 63, Milica Đurđević – 6, Aleksandar Vučić – 172, Miloš Jovanović – 21 i Boško Obradović – 16. Nevažećih listića je bilo 6.

Napomenuo bih i to da je moja izborna jedinica u centru grada, gde živi mahom srednji stalež i da Nova Varoš u zapadnoj Srbiji važi za buntovniji grad. A čim je to u zapadnoj Srbiji, onda je to i u celoj državi.

„I šta ćemo sad!“, što bi rekla Konstrakta.

Moji utisci su sledeći: Izbori su dobijeni i pre nego što su počeli. Vlast je doprla do svakog građanina na ovaj ili onaj način. Medijska pokrivenost je bila neupitna, tako da je „šala“ sa frižiderom iz kojeg iskače Vučić, samo, hegelijanskim jezikom rečeno, „suština koja voli da se pojavljuje“.

Korisnicima socijalne pomoći, ucenjenima, dužnima - nema se šta prigovoriti.

Ni većina trećepozivaca nije izostala. Važno je da je penzija redovna, da ima za leba i lekova. I troškove režije. S godinama manje jedu i piju, više vremena provode ispred televizora, više spavaju i šetaju, nego što idu u kafanu, biblioteku, pozorište... Svaki lep dan im je poklon. Boli ih uvo da li institucije rade ili ne. Njima sad treba neko da ih malo prigleda, a gde ćete naći bolju dadilju od Aleksandra Vučića.

Tu su i oni koji od politike uvek očekuju korist. Nema ih mnogo, ali su uticajni i dobro pozicionirani. Lako ulaze u simbiozu sa vlastima, ali lako i izlaze. Koriste Vučića. I bivaju iskorišćeni. Nemaju primedbe dok imaju računa.

Tu su i oni polupismeni, nabildovani, agresivni, nedovršeni i van čopora obično nesnađeni. Ovo je, međutim, za njih - zlatno doba. Čeznu za vođom. I vođa to razume.

Ukratko, predsedniku su svi mili.

Ali u tome ne leži tajna njegovog uspeha.

Moj glavni utisak je da je dosta običnog i normalnog sveta glasalo za Vučića. I to je ono što opozicija mora što pre da razume, budući da snosi solidnu odgovornost za ovakav izborni rezultat.

General Ponoš je bio već u samom startu trke povučen za dres od svojih partijskih kolega. I način na koji je promovisan za kandidata uneo je konfuziju u biračko telo. Prorežimski mediji su školski odradili svoj deo posla. Izostanak bitke u drugom krugu može se smatrati porazom, ali general je opet dobacio do solidnih 18 posto. Da ne vlada toliko sujete, netrpeljivosti i političkog neznanja među liderima opozicije, Ponoševa vicešampionska pozicija bi se u neko dogledno vreme mogla kapitalizovati. Ali ovako... generalu nema tko da piše. Naše društvo pritom stalno drma narkomanska kriza koja se može dočarati stihovima Brejkersa da se „hoće sad i sve“, pa se opet ponavlja priča sa Sašom Jankovićem iz 2017. ili ona sa protestima iz 2019. kada se akumuliralo i artikulisalo narodno nezadovoljstvo, ali se sve ubrzo razvodnjilo, bez nekog konkretnog pomaka.

Pobednicima ovih izbora, pored SNS-a, mogu se smatrati i sve one stranke čije ambicije su se svele na to da pređu cenzus. Tu su Nada, Dveri, Zavetnici i Moramo. Ove prve tri su zabrinule Vučića da Srbiju ne odvuku previše udesno. I tu njihovu popularnost predsednik je objasnio stanjem u Ukrajini. Nije pomenuo da su lideri pomenutih stranaka bili rado viđeni gosti na nacionalnim frekvencijama tokom predizborne kampanje... Koalicija, pak, „Moramo“ pustila je korene u urbanim sredinama i ima potencijal da preraste u nešto više od ekološkog pokreta i antidavitelja. Ali MORA dosta da radi na tome kako bi univerzitetska profesorka Biljana Stojković u Srbiji, van Beograda, bila prepoznatljivije lice bar od Mice Zavetnice.

Gubitnici ili „dva bola“ ovih izbora su Boris Tadić i Ivica Dačić. Neprikosvnoveni dvojac iz 2008. su sazreli za arhivu. Tadić je ostao ispod cenzusa, ali se dobro držao. Izgleda da se biračko telo više ne loži na ostarele šmekere. S druge strane, Dačić je bio dobar vetar u leđa Vučić da već u prvom krugu dobije predsedničke izbore i SPS je osvojila značajan broj mandata u parlamentu, ali okolnosti su se promenile. Kome u timu sad treba ruski igrač, kad su vlasnici kluba sa Zapada? Ivica očigledno više nije najbolja udavača u čaršiji i sva je prilika da mu se smeši klupa za pričuve. Otrovne strelice koje ka njemu izbacuje Đuka i comp. samo mu dodatno otežavaju situaciju da se bar nekako ugradi u vlast. A dojmi se da bi Dačić više voleo da je uz vlast i sa pet poslanika u parlamentu, nego sa 105 u opoziciji.

Oni politički naivniji bi među gubinike mogli staviti i Vojislava Šešelja, ali je pitanje da li bi to bilo ispravno. Vojvoda je svoju stranku, slično SPO -u, LDP-u i LSV-u, tiho ugasio. I izašao iz iste čestit i bogat. Sad ga čeka mirovina u kojoj će moći da piše debele knjige s urnebesnim naslovima. U izvlačenju vojvode Šešelja iz mulja srpske politike, svoju ulogu je odigrao i Milomir Marić. Gostujući u emisijama kod ovog mračnog genija domaćeg novinarstva, vojvoda je, slično Kristijan Golubovću, od tough gay-a konvertovan u rijaliti zvezdu. I sad tako bezazlen, svoje birače nesebično prepušta Nadi, Dverima i Zavetnicima. Svima na radost, svakako.

U svakom slučaju, palament će biti šaren i vratiće mu se boja u lice. Ili smisao. U njemu više neće sedeti lutke na navijanje vazda spremne za frenetične aplauze, hvalospeve, bogorađenja i glasanje kad se oglasi zvonce.

A kako će izgledati buduća vlada – tajna je koju zna Aleksandar Vučić. A s obzirom da smo interesna zona Zapada, okruženi članicama NATO pakta, u predvorju Trećeg svetskog rata - možda čak ni predsednik republike više nije siguran u to ko će sve sedeti u Nemanjinoj 11.