Ženski biznis: Katarina Vitorović

Firma: Zlatar Travel
Adresa: Karađorđeva bb (preko puta Gradske biblioteke)
Delatnost: turizam

Otkud Vi u turizmu?
Moja prvobitna ljubav je bila prema hotelijerstvu, za šta sam se i školovala, ali sam rešila da iskočim iz datog okvira koji je već postao šablonski i formalizovan. Shodno svom karakteru, htela sam nešto više i tako se rodila želja da uđem malo šire u turizam. Nakon karijere u lokalnoj TO, jednog jutra sam se probudila i shvatila da želim da se oprobam u svetu preduzetništva. U međuvremenu sam završila za licenciranog turističkog vodiča, na Uvačkom jezeru sam već imala svoj brodić za prevoz putnika do 12 osoba i dozvolu za upravljanje, tako da su se stekli neki početni uslovi da „uplovim“ u privatni biznis.

Šta je pored ideje još potrebno da biste otvorili agenciju?
Hrabrost, pošto mi je početni kapital, pored brodića i licenci, bio samo još lokal-patriotizam, to jest želja da se pomogne i podrži turizam u našem kraju. I svakako, interesovanje stranih gostiju za Zlatar kao sve zanimljivije turističke destinacije.

Da li je za posao bitnija podrška porodice ili grada/države?
Mislim da je to individualna stvar, ali što se tiče moje odluke i upuštanja u tu avanturu preduzetništva, meni je više značila podrška porodice.

Koliko je „papirologija“ prilikom vođenja firme komplikovana?
Prilično je komplikovana. Meni je, međutim, olakšavajuća okolnost bila ta što sam imala iskustva s administracijom obavljajući poslove u lokalnoj turističkoj organizaciji, pa sam mogla, iako nije baš sve isto, da implementiram stečene veštine i u svojoj firmi.

Da li ste fokusirani samo na Zlatar ili na širu okolinu?
Početna ideja je bila da budem servis na lokalu, to jest neko ko će stručno voditi turiste kroz naš kraj. Međutim, aspiracije rastu i moj fokus sada obuhvata dobar deo zapadne Srbije.

Ko su i odakle sve dolaze vaši gosti tj. klijenti?
Ako bismo uzeli prošlu godinu za neki reper, to su, silom prilika, uglavnom bili domaći turisti. Najviše ih je bilo iz Beograda i Novog Sada. Ranije, pre pandemije, bilo je, kao što sam već rekla i veliko interesovanje stranaca.

Koji je to utisak po kome gosti pamte našu planinu?
Oduševi ih sve. Najviše meandri Uvca i beloglavi sup. Ali to nije dovoljno. Važno je tokom obilaska umeti turistima lepo ispričati priču i o kulturno-istorijskom nasleđu našeg kraja kako bi utisak bio potpun i jedinstven.

Čime nisu zadovoljni?
Nedostatkom sadržaja. I to sadržaja kojim je potrebno popuniti vreme tokom višednevnih boravaka. Nisu zadovolni ni opremljenošću, to jest mobilijarom na Uvačkom jezeru. Ta destinacija je toliko eksploatisana, a nema, recimo, uređene toalete.

Jesu li generalno zahtevni?
Nisu, ako uređeni toalet ne smatramo prevelikim zahtevom.

Ostajete li u kontaktu sa gostima tj. klijentima?
Da, i mnogo gostiju mi se vraća na šta sam veoma ponosna. Druga bitna stvar je ta što je najlepši vid reklame upravo – preporuka.

U kom pravcu bi bilo najbolje da se razvija turizam u našem mestu?
Moje mišljenje je da treba da ide u ruralnom pravcu, jer je to ono najbolje što možemo da ponudimo gostima, da na najbolji način spajamo tradicionalno sa modernim. Postoje kvalitetni uslovi da se u jednom domaćinstvu pruži usluga spavanja i tradicionalne domaće kuhinje. Boravak na čistom vazduhu je poseban bonus. Naravno, uz to je potrebno što više edukovati seosko stanovništvo, kako bi uhvatilo korak sa tehnologijom. Pojedini domaćini nisu dovoljno opismenjeni da, recimo, goste prijavljuju elektronskim putem, što je obaveza, pa im je potrebno pružiti adekvatnu pomoć i podršku. Posebno ako se zna da imaju previše posla oko samog gazdinstva tokom sezone poljskih radova.

Da li će turizam u budućnosti biti privilegija samo bogatih?
Mislim da se svest o putovanjima i način razmišljanja savremenog turiste značajno promenio, što znači da ljudi sada unapred planiraju svoja putovanja a domaći turizam je upravo dobar primer da mnogi ljudi mogu posetiti brojne i zanimljive destinacije. Na stranu to što je moje lično mišljenje da bi svi prvo trebalo dobro da upoznaju svoju zemlju, pa tek onda da krenu preko granice.

Sarađujete li sa kolegama iz svoje branše i na koji način?
Turizam je po svojoj prirodi delatnost koja nas spaja, a ne razdvaja. Potrebno je imati svest da u ovom poslu ne možete ništa sami i da ste samo jedna karika u lancu. Zbog toga je jako važno umrežavanje i saradnja sa profesionalnim, pre svega, obrazovanim kadrom u turizmu kako bi pružili kvalitetnu uslugu koju turisti očekuju.

Sa kim najviše sarađujete?
Saradnici su mi kolege sa drugih lokala. Najviše sa agencijom Travel Point iz Prijepolja koju vodi mlada direktorka Dragana Terzić, koja svoje obrazovanje stečeno u inostranstvu primenjuje u svom radu. Što se tiče Zlatibora, kao jedne od vodećih turističkih destinacija u našoj državi, sarađujem i sa tamošnjim akterima u turizmu. Zlatiborci, inače, imaju mnogo veće kapicitete od nas, kao i veći broj licenciranih turističkih vodiča, dok smo na Zlataru to za sada samo kolega Adnan Softić i ja.

Šta vas najviše iscrpljuje u poslu?
Akteri u turizmu koji ne razumeju prirodu svog posla.

Na koje sve načine pokušavate da unapredite svoj posao?
Redovno pratim promene, trendove, kao i zakone u turizmu. Zatim obilazim sajmove, pohađam seminare i stručne skupove. Trudim se da kroz rad stičem nova znanja i veštine, pa sam trenutno polaznica na akademiji ORCA. I ne žalim uloženi trud, pošto se brzo isplati ako profesionalno pristupate poslu. Bitno je svaki dan takmičiti se sa samim sobom i raditi na sebi. Takav pristup mi je omogućio i da sa Akademijom strukovnih studija iz Užica, odsek turizam, potpišem ugovor o obavljanju stručne prakse njihovih studenata u mojoj agenciji. I to me raduje, jer će korist biti obostrana: studenti će naučiti nešto od zanata, a ja ću imati ispomoć u poslu.

U kojoj ste meri preselili biznis na Internet?
U velikoj meri, s tim što ne mogu a da ne kažem da su mi lični kontakti i preporuke takođe važan deo posla.

Šta je to što online poslovanje u Vašem slučaju ne može da nadomesti, a može živ kontakt?
Neku vrstu prepoznatljivosti. Lični kontakt lakše uveri klijenta da je vaše poslovanje na stabilnim nogama, nego kad je to online.

Smatrate li da je vaš posao kreativan?
Kreativnost je preduslov da biste se ovim poslom bavili uspešno.

U kom smislu?
Turističku ponudu je potrebno dobro upakovati kako bi uopšte došla do klijenta. Zatim je potrebno da ta ista ponuda klijenta zainteresuje, a zatim i da ga „natera“ da je iskoristi. I na kraju, ako bude zadovoljan pruženom uslugom, klijent će se opet vratiti ili će nas preporučiti. Potrebno je, dakle, sve to osmisliti do detalja i u tome se ogleda kreativnost ovog posla.

Jeste li aplicirali za neka sredstva iz evropskih ili državnih fondova?
Jesam. Iz državnih fondova sam na samom osnivanju agencije iskoristila subvenciju za preuzetnice do trideset godina. Ta sredstva su mi dala određenu sigurnost na samom početku. Aplicirala sam i za sredstva iz evropskih fondova i zahvaljujući njima sam obnovila svoju računarsku opremu za rad i promo materijal. U pitanju je bio projekat sa organizacijom SWG čime sam značajno unapredila svoje poslovanje.

Da li je muškarcima lakše da se bave biznisom?
Mislim da žene emotivnije podnose određene poteškoće na koje nailaze i to zaključujem na osnovu priča i rezimiranja iskustava sa koleginicama. S druge strane, naša prednost je ta što se mnogi ljudi oduševe kad vide da se žena odvažila da samostalno započne svoj posao, pa dobijemo i podršku i ohrabrenje da nastavimo dalje. Žene su i sistematičnije, što ih usporava donekle, ali zbog toga i rezultat retko kad izostane.

Zbog čega je za firmu bolje da imaju direktorku, a ne direktora?
Moji dugogodišnji saradnici se ne žale, ali s obzirom da je turizam delatnost u kojoj rade zaista divni i pozitivni ljudi mislim da je nebitna činjenica da li je neko direktorka ili direktor.

U čemu su prednosti, a u čemu mane poslovanja u manjim mestima/provinciji?
Moja prednost je u tome što sam u ovom poslu jedina u gradu. I ako je vaš rad kvalitetan i vi ste uz to i prepoznatljivi, posao nekako krene sam od sebe. Glavni problemi, i to nema neke veze sa manjim ili većim mestom, je taj što su neki akteri u turizmu u nelegalnim tokovima, pa su samim tim i nelojalna konkurencija.

Čemu Vas je sve ovaj posao za sada naučio?
To samostalno kretanje kroz preduzetništvo, ne samo u poslu, nego i u životu, mnogo toga me je naučilo i omogućilo mi da steknem potrebnu zrelost. Pre svega da ne smem svima verovati, jer čovek napravi grešku kad krene od sopstvenog vaspitanja i smatra da ako on ne bi nekog prevario da neće ni on sam biti prevaren. Na tim promašajima se međutim stiče ogromna mudrost. I to brzinom svetlosti.

Da li vidite sebe u istom poslu i za pet godina?
Vidim. I to maksimalno uključenu, sve dok mi druge životne obaveze ne postanu prioritetnije.

Šta biste savetovali mladim devojkama koje razmišljaju o privatnom biznisu?
Ako se odvaže za privatni biznis, moraju da znaju da ništa na početku nije lako i da mnogo toga deluje nemoguće. Ni sama nisam bila svesna tokom početka, kao ni dan danas, u trećoj godini poslovanja, na kakve ću sve prepreke nailaziti, ali je glavna stvar ne odustajati. I potrebno je uneti malo duha u sve to i shvatiti svoj biznis kao veliki izazov gde je potrebno uložiti dosta truda, rada i vremena i samo tako se uspešno prevazilaze prepreke, a dostiže sve viši nivo poslovanja. Teško se šta može uporediti sa tim osećajem kada nešto, što ste misli da je nerešivo ili nemoguće, postaje rešivo i moguće. Takva motivacija je glavni pokretač!