Како подстаћи штампање књига у Новој Вароши?

ПИШЕ: Драгољуб Гагричић

Оснивање Издавачког фонда Библиотеке или тражење покровитеља, као и кадровско јачање  – неодложни задаци. Више нису ретки  рукописи, а аутори заслужују  друштвену бригу о издаваштву. До наслова – конкурсом и критеријумима за вредновање рукописа.

Судећи по рукописима, биће ово плодна година стваралаца са подручја нововарошке општине, али и оних са стране који обрађују теме из Старог Влаха. Посебно радује талас младих стваралаца и истраживача, али и чињеница да Варош има  тим за уређивање и  ликовно-графичко опремање издања.

Роман једног прозног писца и поете прошао је лектуру и у рукама је  дизајнера и ликовњака, како би ускоро био спреман за штампу. Ауторима два дела потребно је да се побољша епидемиолошка  ситуација, омогући путовање и отворе архиве, па да међу корице пренесу све што су замислили.

Прва књига је Библиографија радова о Новој Вароши  познатог  приређивача дела, чије се књиге одавно налазе пред читаоцима и на полицама књига, а једна и у дигиталној верзији. Он каже да је главни део спреман, са преко 1000 обрађених јединица, предстоји му да обиђе неке библиотеке и ризнице како би се срео са издањима која није имао у рукама. У другом  случају младом истраживачу историографске грађе неопходно је  десетак дана боравка у архивама у Београду, како би допунио рад о прошлости Нове Вароши између два светска рата.

Поштоваоци баштине и традиције настоје да охрабре једног аутора да,  уз уредничку руку,  рукопис из кога у периодици  објављује „записано у камену и памћењу“ – припреми за штампу. Професори српског језика кажу да ђаци имају песама у свескама и да би се, уз мање ангажовање, могла  издати збирка. Да и не помињем неке започете рукописе, сакупљену грађу, а ни оне најаве које су – на дугом дршку...

Дакле, нису више  ретки завичајни аутори и рукописи. Али, кључно је  питање: КАД  ЋЕ И  КАКО  наслови угледати светлост дана?! Овде је  годинама камен спотицања   –  недостатак средстава и изостанак организоване друштвене бриге за издаваштво.

Годинама се издаваштво  одржава уз мрвице из општинског буџета Библиотеци „Јован Томић“ и ретка спонзорства фирми, али  и захваљујући ентузијазму аутора и довијања да буду издавачи,  док  двоје песника у чаршију под Златаром  годинама доноси награде и збирке  са песничких смотри широм Србије. Било је и подухвата удружења, наслова  или зборника радова који су осветљавали прошлост краја, али је то све недовољно да се побегне са зачења Златиборског округа.

У нашој анкети  више доказаних и афирмисаних стваралаца, као и оних који имају неки рукопис или  гаје наду  да се окушају у литерарним водама и истраживачком послу,  кажу да је за подстицај издаваштва   неопходно – ОСНИВАЊЕ  ИЗДАВАЧКОГ ФОНДА при нововарошкој Библиотеци или, пак, тражење неког покровитеља, задужбинара...?

Обезбеђење средстава би осоколило ауторе и издавача, али је неодржив однос власти да жмури  на кадровску оскудицу Библиотеке (директор и два књижничара). За озбиљније кораке  неопходан је  избор Издавачког савета,  уз ангажовање сарадника са стране –   са запаженим  литерарним искуством и  научно-истраживачком репутацијом, како би се створила клима за критеријуме и вредновање рукописа, те приоритете у издавању и обогаћивању завичајног фонда.

Неопходно је искуство и подршка сличних установа, али и, свакако, заједнички подухвати... Драгоцена помоћ Библиотеци и уређивачком тиму  била би и да се „локални рогови“ сложе у врећи и да  аутори,  уместо јадиковки  – иницијативама, одговорношћу, енергијом дају допринос  окупљању и подстицању стваралаца и скраћивању пута од рукописа до штампарије.До тада би ваљало и наћи решење како да издања стижу до читалаца и домова, да не чаме у пакетима...?

Књиге су, кажу,  најбоље тапије. А можемо ли окретањем листа у овој делатности избити  адут из шака оних који тврде – да је у Вароши лакше написати него издати књигу...?!

КОНКУРСИ,   НАГРАДЕ, ХРОНИКЕ

Издаваштво може да се подстакне и расписивањем конкурса ( и додељивањем награда) за песме и прозу, за радове сакупљача народних умотворина и градитељског наслеђа, те за  писце хроника села или осветљавање  значајних годишњица и догађаја.

Наш дуг је објављивање негде затурених радова  (?!?)  са научног скупа  одржаног у Новој Вароши о академику Јовану Томићу,  као  и, на пример,   публикација о  огњиштима вере  – храмовима са подручја Општине, који припадају Милешевској и  Жичкој епархији  или културном наслеђу под заштитом државе.

Зашто да се у једно изадње не саберу магистраски и докторски радови о благу планине Златар, а у другом о драгуљима  природе –  заштићеним резерватима и парковима природе, реткостима, те пећинама, врелима, сливу Увца  проглашеном 1979. године за извориште првог ранга..?