Valjanje u blatu

Atlagić i Seka

Velika frka se digla u domaćoj javnosti kada je na intervju koji je u NIN-u dala jedna od najboljih srpskih glumica Seka Sablić, reagovao narodni poslanik i jedan od najboljih naprednjaka - doktor MarkoAtlagić.

Doktor Atlagić je shodno svojoj tituli (ne i struci) uspostavio dijagnozu pomenutoj glumici konstatujući da boluje od “nedostatka patriotizam”. I pojasnio da je patriotizam “kamen temeljac čovečije moralnosti” i “najveći ukras čovečije duše”. Tim definicijama je ovaj vrsni stručnjak stao na put onoj najčuvenijoj odrednici da je “patriotizam poslednje utočište hulja”, pa je nam, dokazanim patriotama, sad malo laknulo.

Svoje definicije doktor At. je zatim potkrepio slikovitim primerima naglašavajući da Holanđani ljube svoje močvare, Arabljani pesak i pustinu (bez “nj”), a Švajcarci snežnike u Alpima. Ovde nije baš najjasnije šta je doktor mislio pod pojmom “snežnik”, pa su moguća dva tumačenja. Prvo, da je to zbog manjka sunca u uvalama nataloženi sloj sneg, dok drugo tumačenje ide u smeru da na granici Slovenije i Hrvatske (odakle je inače Atlagić rodom), postoji planina Snežnik, pa je moguće da je dotični pomislio kako se Alpi, kao veliki masiv, sastoji od više integrisanih “snežnika” tj. manjih planina.

Prirodno je međutim da jedan doktor nauka pomisli na ovo prvo, ali u Atlagićevom govoru su se dogodili još neki gafovi, pa za sumnju ima mesta.

Doktor istorije je citirao Seneku i dodelio mu zvanje pesnika. Seneka je doista lepo besedio i imao vanredan stil pisanja, uglavnom aforistički, ali je bio filozof stoik. I senator, što ga donekle čini i Atlagićevim kolegom.

Doktor istorije je pomenuo i Sokrata koga je atinska vlast osudila na smrt. Nije rekao da je to bio montirani politički proces koji je organizovala rulja na vlasti, optuživši lažno filozofa da kvari omladinu i ne poštuje bogove, a sve zbog kritike pogrešnih odluka koje su dovele do propasti polisa. Atlagić kaže da Sokrat nije pobegao iz Atine, jer je hteo da se povinuje zakonima svoje države, i za tu tezu je tražio podršku doktora Martinovića. Doktor Martinović mu je sigurno aminovao klimanjem glave, ali se to nije moglo videti u izravnom prenosu.

To što Sokrat nije bežao, kao što je zbrisao Aristotel kad su se Atinjani nameračili da mu sude, može se opravdati činjenicom da je ceo život proveo u rodnom gradu i da mu se nije, prilično starom i siromašnom, potucalo po nekim vukojebinama. Na stranu to što je ostrakizam (progon) za časne Grke bio gora kazna od smrti. I što bi bežanjem samo dao za pravo svojim tužiocima da je kriv. Ali Atlagiću odgovara da građani treba da, kao Sokrat, prihvate presudu bez obzira da li je to pravedno ili ne. I kakav šljam je na vlasti. Ako ni zbog čega drugog, a ono čisto iz patriotizma.

Za to vreme “prave patriote” mogu da nepoštuju zakone, pale kuće novinarima, gaze putnike na naplatnim rampama i pljačkaju državu na sve moguće načine. Ovu mogućnost Atlagić naravno ne pominje. A i zašto bi čačkao mečku. Ili mračnu stranu patriotizma.

Kako god da se završi ova ujdurma oko doktora Atlagića, jer je u međuvremenu napao Dragana Bjelogrlića & “lažnu elitu”, mislim da bi najbolje bilo, kako za budućnost Srbije, tako i za budućnost Balkana i Evrope uopšte, da se svi pomire. Gordana Čomić je prvi čovek za taj posao, a to joj nalaže i novi ugovor u kome se od nje traži da vozdiže kulturu dijaloga. Sumnja u njen uspeh svakako može da izostane, jer je Goca u međuvremenu uspela da pomiri i dve vekovima zavađene teorije, onu evolucionističku i onu kreacionističku, pa ne vidim da bi joj sad problem pravio mali nesporazum među javnim ličnostima.

Interesuje vas kako je pomirila zavađene teorije?! Pa lako. Ona je, naime, živi dokaz da postoji život posle smrti, što ide u priliog kreacionizmu, ali i da je moguće da čovek, usled krize, degradira do nižeg stupnja egzistencije i izgubi se među brojnim atlagićima, a što svakako ide u prilog Teoriji evolucije.

Jožef Zajer

Mađarski političar Jožeš Zajer koji se zalagao za tradicionalne vrednosti uhvaćen je na gej orgiji u Briselu. Ta vest je odjeknula Evropom kao bomba i mnogi su joj se obradovali. U Rimu je već oslikan njegov mural sa LGBT folklorom, a nije se dugo čekalo ni na njegovu beatifikaciju u gej ikonu.

Zajerovoj sklonosti ka istom polu obradovali su se i kritičari lika i dela predsednika Orbana, jer je, da prostite, pronađena rupa u njegovoj monolitnoj strukturi. To bi, veruje se, ujedno mogao biti početak kraja ovog “čvrstog” lidera.

Evropljanima je Orban počeo da pravi ozbiljne probleme. Zajedno je sa Poljacima lupio veto na usvajanje budžet za narednu godinu, tako da su brojni korisnici istog stavljeni na led. Ova pak činjenica lako može brojne teoretičare zavere da ponuka na misao kako je “malom Trampu” nameštene igranka. I da je Joška Z. uzeo solidan keš za ulogu pedera.

Ljubitelji realizma, međutim, veruju da Orbanov savetnik prosto voli da se seksa sa istim polom. I to samo na gomili. Inače se, treba i to napomenuti, zalaže za tradicionalne i porodične vrednosti.

Uglavnom, kritičari iz vodećih evropskih medija se nisu ostrvili na Zajera zbog toga što je homoseksualac, već što je licemer. A to što je prilikom hapšenja uhvaćen i sa drogom - nije se puno dalo na značaju.

Ako stavimo ovu treš priču na stranu, o državnoj upravi u Mađarskoj bi trebalo pre svega da znamo sledeće: Orban je skupa sa svojim drugarima privatizovao velike poljoprivredne kombinate, nalik onim našim po Vojvodini i zahvaljujući tom poslu iz EU uzima veliki keš na račun subvencija. Za to vreme, prosečni mađarski poljoprivrednici tonu. U jednom istraživanju NY Timesa od ove godine moglo se pročitati da su ljudi koji poseduju čak i do dvesta hektara plodne ravnice u dubiozi, pošto samostalno finansiraju setvu i žetvu, i ne mogu nikako da pariraju klanu iz Pešte.

Imajući to u vidu, mnogo je važnija stvar što se u državama gde vladaju “čvrsti lideri” i dokazane patriote, a takvih je sve više u Evropi, tiho vraćamo u doba feudalizma, nego što se tamo neki mađarski desničar kara u bulju.

Albatros

Procureo je snimak sa jedne proslave gde predsednik Narodne skupštine Srbije, gospodin Ivica Dačić sedi na zabavi mirnoćom prekaljenog budiste, dok više njega, popeti na stolice, uz nezaborani hit Olivera Mandića “Ljuljaj me nežno” đuskaju vlasnik “Informera”, gospodin Dragan J. Vučićević i vlasnik “Pinka”, gospodin Željko Mitrović.

Gospodin Dačić koji se “sa Lavrovom druži, a Putinom poji oči”, izgleda sputano među ovim prekaljenim denserima. I neodoljivo podseća na Bodlerovog albatrosa kome se “dokoni mornari rugaju skokovima”.

Ako vam je, pak, zamorna ova metafora sa francuskom književnošću, Dačićevu nelagodu možemo predstaviti i pomoću teme obrađene u prethodnom pasusu. I reći da se naš Ivica našao u nebranom grožđu kao mađarski desničar Joška Z. na gej orgiji kad je banula murija.