Limes ili plutanje na deponiji

Džordžija

Ne spavam, Džordžija

Širim ruke, Džordžija

Čekam te, Džordžija...

Bjesovi

Izbori u Americi su bili u žiži svetske javnosti ne samo zbog toga što je reč o najmoćnijoj državi na planeti, već i zbog činjenice da je američko društvo duboko podeljeno. Gledajući na mapi, za Bajdena su glasale urbane sredine, uglavnom one koje izlaze na oba okeana (plavo obojene države), dok su se one centralne crvenile kao tomatino. Ili lice gos-n Donalda.

NY Times je u subotu uveče objavio da je Bajden postao 46. predsednik SAD-a sa osvojenih 273 elektorska glasa, ali se i Tramp ubrzo oglasio na Tviteru tvrdeći da je debelo pobedio. U kakav će fade-out ući ova priča videćemo uskoro. Ono što je važno napomenuti jeste da to više ne zavisi ni od Bajdena ni od Trampa, već od profesionalaca koji će sabrati bodove dok kandidati budu sedeli poluošamućeni u svom delu ringa. I to je lepa stvar koju bismo mogli naučiti od Amerikanaca. Znači ništa trube, ništa pečenje, ništa Užičko kolo i nasmejana lica patuljaka koji nestrpljivo čekaju da njihov šef, u puloveru i farmerkama, stigne ubrzanim korakom iz nekog hodnika i počne, sav prepametan, da se gađa decimalama.

Druga lepa stvar je Džordžija!

Na netu se može pronaći podatak da dotična država ima oko 10,6 miliona stanovnika, što je otprilike kao Srbija i Hrvatska zajedno. Na izbore je izašlo pet miliona građana, što kad se prevede u mernu jedinicu zvanu „delegat“ ili „elektor“ čini ukupno 16 glasova. Pomenuta država je, međutim, prekinula brojanje kako bi ponovo utvrdila tačan iznos, pošto će talon pokupiti kandidat koji je pobedio svog protivnika za 0,03 odsto ili oko 1500 glasova. Sličan procenat je i u Pensilvaniji.

Kad bi pomenutu dramu konvertovali za balkansko tržište, računica bi pokazala da bi mesto predsednika Srbiji zavisilo od broja glasova iz jedne mesne zajednice. Nezamislivo, zar ne? Jer ako kod nas stranka na vlasti ne može da mazne sto hiljada glasova, ne računajući one koji su ucenjeni, kupljeni ili rahmetli, gde ćeš bolji dokaz da je nesposobna.

Ova tenzija oko Džordžije je primer zdrave demokratije. Problem, međutim, nastaje što Tramp misli da je pokraden. Sumnja u glasove koji su stizali poštom. Jedno od objašnjenja je da su Bajdenovi glasači nežniji i odgovrniji po prirodi, pa su u strahu od korone svoj glas češće „slali“, nego „ubacivali“ ne bi li izbegli guranje pred kutijama sa republikancima koji su čvršći, manje odgovorniji i ne plaše se virusa. Kao i njihov lider uostalom. A prvo se valjda broje ti glasovi iz kutija, jer ovi iz pošte mogu kasniti. I važi svaki čija markica ima datum od 3. novembra.

Kako god da Amerika izabere, a bira između rijaliti klovna i podgrejanog leša, treba imati na umu Džordžiju - državu gde se svaki glas ceni. Kad kažem „svaki“, ne mislim i na glasove upokojenih.

Dinamo

Pred meč Lige šampiona u sredu mediji su izveštavali kako će na Nou Kampu biti revija golova, jer Barseloni na noge dolazi desetkovani Dinamo iz Kijeva. Za očekivati je bilo da će se „proročanstvo“ analitičara ispuniti, pa sam sa pažnjom čekao pomenuti susret na Areni, umesto da gledam hibridni PSŽ i Lajpcig na RTS-1. Barsu gledam i zbog Mesija, jer na taj način prisustvujem istoriji koju ispisuje jedan od najboljih igrača fudbala svih vremena. Ali ono što me je oduševilo jeste da su Kijevljani pružili žestok otpor favorizovanoj ekipi. Da su imali malo više sreće, mogli su i do nerešenog rezultata. Ili pobede. Na kraju su izgubili sa 2:1. Utakmica je na mene ostavila utisak ne samo zbog dobre igre, nego i zbog nekih zaključaka koji su se mogli naknadno izvesti.

Osamnaestogodišnji golman Ruslan Nešceret je pravo otkrovenje. I primer kako iskoristiti ukazanu šansu, pošto je korona sprečila glavnog vratara Dinama da stane među stative. Momak je odbranio 12 udaraca u okvir gola, od kojih su čak osam bili upućeni iz šesnaesterca. Imajući u vidu da nisu šutirali neki livadari, neko Mesi i comp. podvig ovog klinca je vredan divljenja. Posebno zbog toga što nije imao nikakav kompleks od pomenutih veličina.

Druga stvar koja mi je pala na pamet jeste mudra odluka nekadašnjih ukrajinskih vlasti da se Dinamo privatizuje. Ponos SSSR-a i strah i trepet za moskovske klubove prodat je biznismenu koji je od njega napravio valjanu firmu konkurentnu svetskim gigantima. Istim putem je kasnije krenuo i Šahtjor. Istorijski gledano, Zvezda i Partizan su bili u mnogo boljoj poziciji od Ukrajinaca, dok su danas, kao mezimčad države, postali samo njen teret. I dva nedonoščeta na evropskoj sceni. Evo i zašto: Zvezda je u četvrtak pobedila Gent u Ligi Evrope istim rezultatom kao što je i Barsa savladala Dinamo, ali uz zapažanje da se šampion Srbije poslednjih dvadeset minuta grčevito branio protiv kluba koji je 12. u belgijskoj ligi. Partizan za sada nema te probleme, pošto se nije ni plasirao u drugorazredno evropsko takmičenje.

Treća stvar jesu Barsini klinci. Reč je o dečacima na granici punoletstva koji su kupljeni za sitnu lovu, a loptu samo što ne jedu. U deceniji ispred nas ćemo ih sigurno gledati kao glavne zvezde. Mnogo je važno za ove momke i što igraju sa Mesijem. Veliki igrač se, kako kaže Pižon postaje kad igrate sa velikim igračima.

Ono što mi je zasmetalo jeste što se broj izmena tokom utakmice povećao. Bolja finansijska sredstva garantuju dužu klupu, a to znači da će bogati biti još više bogati, a siromašni još više siromašniji. Momak koji bi u nekom stabilnom prvoligašku bio lider, zbog nove koncepcije, grejaće klupu u onom klupu koji će uvek želiti da bude na čelu tabele.

Gledajući ove klince, pomislio sam i na mlade poslanike u parlamentu Srbije koji su pravo iz SNS Akademije ušli u vruće poslaničke klupe. I koji od predsednika Vučića misle da je Mesi. Problem je samo što ti akademci nisu neki kapaciteti. A i da jesu, pitanje je čemu bi ih Vučić mogao naučiti.

Četvrta stvar jeste informacija koju je s gledaocima podelio voditelj prenosa, a glasi da treneru Barselone, Ronaldu Kumanu, preti suspenzija do kraja sezone, jer je kritikovao Var sistem. Kuman je ime u svetskom fudbalu, vodi jedan od najuspešnijih klubova u istoriji ove igre, ali kritika oruđa za strogu kontrolu ne može proći mimo kazne. Var, naravno, ima dosta dobrih strana, ali pretiti s tako oštrom kaznom zbog iznete sumnje u kvalitet određenog sistema prevazilazi granice ukusa. I predvorje je totalitarizma.

Na svetim vodama Lima

Lim spada među lepše reke Balkana. Izvire u Crnoj Gori i nakon 200 kilometara toka uliva se u Drinu. Pored Crne Gore, Lim dele i Srbija i Bosna, a briga o zajedničkom dobru govori mnogo toga o međusobnim odnosima pomenutih države, budući da se ova smaragdna reka lagano pretvara u plutajuću deponiju.

Četrdeset hiljada kubnih metara smeća godišnje pluta Limom, od čega 40 odsto otpada potone, 20 odsto se zadrži na obalama, a 40 prođe vodenim tokom, kako ističu iz Fonda za zaštitu životne sredine u opštini Priboj. Ekolozi upozoravaju i da bi Lim mogao postati - mrtva reka. I naglašavaju da postoji projekat za postavljanje sajli i plutajućih barijera  za kupljenje plovnog smeća, ali da za realizaciju istog nedostaju novčana sredstva.

Ne znam koliko je ovaj projekat sa sajlama dobar, pošto se tim ne leči uzrok, nego posledica, ali šta god da se radi, nije pogrešno. Sredstva je moguće obezbediti možda iz nekih evropskih fondova ili tako što bi se preusmerio deo novca iz domaćih budžeta. Recimo da se umesto novogodišnje jelke u Beogradu ili skupocenih ukrasa kupe mašine za prepradu otpada. Značajna sredstva bismo uštedeli i kad nam kilometar auto-puta ne bi bio među najskupljim na svetu. Primera sigurno ima još, ali opet se treba okrenuti uzroku. I uticati na aktuelnu vlast koja pati od grandioznosti i prenebregava vitalne interese. I tako podseća na krezavu sponzorušu koju niko ne može da spreči u nameri da napumpa usne.

U poslednjem „Vremenu“ čitam da je jedna britansko-australijska firma koja se bavi rudarenjem sklopila ugovor s državom oko eksploatacije lignita u okolini Loznice. Novinar koji je radio tekst napominje da je pomenuta korporacija napravila velike štete kako za životnu sredinu, tako i kulturno nasleđe od Španije do Australije. Koristeći uticaj i moć ova firma je samo izvlačila rudna bogatstva ostavljajući za sobom nesanirana jalovišta. S obzirom koliko mi sami vodimo računa o sebi, a Lim je jedan od mnogih primera za to, u Srbiji ima da organizuju vrhunske bahanalije.