Stadion

Kad je Goran Vesić nabavio Range Rover džipove za snimanje nepropisno parkiranih automobila po Beogradu, odmah su se našli dežurni kritičari da postave pitanje koliko to košta, da li su baš morale da se daju tolike pare za to, je li mogao neki jeftiniji auto i slično.

Onda su se našli stručnjaci po internetu koji su fotografisali u Londonu neke smešne automobile (još smešnijeg imena - Toyota Yarris, i još smešnije cene - desetak hiljada evra), koji obavljaju istu funkciju kao naši moćni roveri po Beogradu.

Pored toga što tučemo Engleze njihovim oružjem, odnosno Range Roverima, dobro je poznato da imamo i dosta veću svetleće-pevajuću fontanu na Slaviji. (Nisam siguran da u Londonu imaju uopšte i Slaviju, da ne pričamo o fontani.)

Dalje, opšte je poznato i da je Big Ben  u Londonu umanjena replika Sahat kule koja se nalazi u Prijepolju, da nemaju najveći spomenik Nemanji, da nemaju najveći pravoslavni hram i da mogu samo da sanjaju da će nekad nabaviti migove od naših prijatelja Rusa.

Engleze i London sam naveo samo poređenja radi, možete izabrati bilo koju svetsku metropolu i izvesti iste zaključke - sve nam je najveće.

Iako smo lideri u mnogo čemu, moramo priznati da ni kod nas nije sve idealno. Pored toga što malo kuburimo sa sredstvima za lečenje dece od teških bolesti pa ih prikupljamo sms porukama, i činjenice da je naša prosečna plata od 500 evra malo niža od prosečnih plata po Evropi.

Međutim, kao jedan od nacionalnih prioriteta trenutno se iskristalisao fudbalski stadion. Nema potrebe da navodim da će taj stadion biti najveći stadion i najmoderniji stadion na svetu, a ne bi me začudilo da nakon izgradnje prvog stadiona, krenemo sa izgradnjom sa stadionima po celoj zemlji.

To je plan sličan onom koji je Goran Vesić izneo nakon izgradnje muzičke fontane. Ako se sećate, on je najavio tada izgradnju novih fontana po celom Beogradu, a sve to se završilo jednim daleko grandioznijim projektom - ceo Beograd je pretvorio u jednu veliku fontanu kad god počne da pada kiša.

Tako da možemo očekivati da se cela Srbija pretvori u jedan veliki stadion. Navijača imamo, huligana imamo, fali nam samo stadion.

Nakon izgradnje najvećeg stadiona, sledeći projekat bi, logično, trebalo da bude projekat najveće fudbalske reprezentacije.

I dovođenje najvećeg fudbalskog trenera.

To bi takođe moglo vrlo lako da se reši. S obzirom da je naš predsednik  jedan od najvećih predsednika na svetu, mogli bi njega da angažujemo. Opšte je poznato da se on u sve najbolje razume, a to što je upisao trenersku školu, doduše za košarku, je još jedna od činjenica koja ide u prilog ovom predlogu.

Što se tiče najveće fudbalske reprezentacije, to bi mogli da rešimo tako što bi košarkašku reprezentaciju prekvalifikovali na fudbal. Sa preko dva metra prosečne visine definitivno bismo imali najveću reprezentaciju, a poznato je i da naši fudbaleri nisu ništa bolji od košarkaša kad je fudbal u pitanju.

Nakon završetka ovog fudbalskog projekta, možemo se pozabaviti sitnicama kao što su lečenje dece od teških bolesti o trošku države, smanjenje nezaposlenosti, unapređenje obrazovnog sistema, ekologija ili smanjenje odliva mozgova.