I bogati plaču

Ako izuzmemo nešto što bi se moglo nazvati rock n roll scenom, uvek se na ovim prostorima dobro živelo od pevanja.

Oni koje često (sebe) nazivaju estradnim umetnicima, ne samo da su lepo zarađivali, već su vremenom postali i vrlo uticajni. Neki od njih su, na žalost, postali i uzori i idoli tinejdžerkama i tinejdžerima.

Neki su se pojavljivali i u političkim kampanjama, kako bi svojim uticajem namakli koji procenat više na izborima. I to uvek za vladajuću stranku.

Vremenom je na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, a pogotovo u tabloidima, postalo vrlo važno ko se od estradnih umetnika švaleriše, ko vozi koji automobil, koliko čija torba košta, ili gde ko i s kim letuje.

Posao tabloida u celom svetu, pa i kod nas, jeste da se bavi takvim glupostima, ali kod nas su sami estradni umetnici doprineli samoj tabloidizaciji društva, najčešće svojim neukusom i bahatim trošenjem novca, dok je većina građana na rubu egzistencije.

Ovakvom njihovom ponašanju su doprinele i lokalne samouprave po Srbiji, koje im godinama uplaćuju potpuno nenormalne sume novca povodom obeležavanja novih godina, kao i po brojnim lokalnim festivalima.

Vremenom su postali i neko ko kreira javno mnenje. Svakodnevno gostuju po televizijama sa nacionalnim frekvencijama, i dele sa gledaocima svoja mišljenja o svemu i svačemu. I to vrlo često o stvarima o kojima nemaju blage veze.

Ti ljudi, najčešće sa vrlo upitnim obrazovanjem, čak i osnovnim, su vremenom dobili toliko prostora u medijima, da su početak pandemije i svakodnevna gostovanja dr Darije Kisić Tepavčević i ostalih doktora iz Kriznog štaba predstavljali pravo osveženje.

Kažu da je za glas najbolje ćutanje i spavanje. Da bi mogao da pevaš po nekoliko sati u nekoj diskoteci ili u klubu, ili po dan-dva na nekoj svadbi, moraš posle toga da ćutiš i da spavaš.

Nije čak poželjno ni pisati po društvenom mrežama, jer se i to računa u neki govor, pa takođe loše utiče na glas i glasovne mogućnosti.

A vrlo je bitno i o čemu se ćuti.

Davno je prošlo vreme kada su se muzičari kod nas društveno angažovali, a kritikovanje vladajuće oligarhije je postalo prava retkost. Danas se može čuti sporadično od vrlo malog broja, skoro po pravilu, rok muzičara.  

Naši estradni umetnici su uvek ćutali o stvarima o kojima je pametno ćutati.

Ćutali su kad su štrajkovali prosvetni radnici. Ćutali su kad su štrajkovali advokati. Ćutali su kad su štrajkovali doktori.

Ćutali su i nekad kad se pokradeni izbori. Ćutali su i kad je vlast, koja god, izvodila policiju na demonstrante. Ćutali su i kad se išlo u ratove.

Ćutali su i kad su se deca lečila SMS porukama.

Tačnije, nisu ćutali, pevali su.

Ovih dana su i oni došli u problem zbog nedostatka angažmana, od kojih su verovatno najvažnije one diskoteke negde po Cirihu. Muka je tolika, da je Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije zatražio pomoć od Vlade Srbije.

I znate šta? Svi ćute. Ćute profesori, ćute lekari, ćute advokati.

Prošli izbori, pa će verovatno da ćuti i Vlada.