Dendroid Soldiers

Kad je premijerka Ana Brnabić neki dan pričala o “šumskim ljudima”, prva stvar koja mi je pala na pamet je video igra Heros of Might and Magic III.

Jedna od omiljenih vojski iz te video igre su mi definitivno Dendroid Soldiers, neka vrsta stvorenja iz šume. Ta stvorenja, kada bi “udarila” protivnika, svojim korenjem bi ga vezala za zemlju i žrtva ne bi bila u stanju da se pomeri iz tog zagrljaja sve dok Dendroid Soldier ne bi bio ubijen, ili dok ne bi napao drugog protivnika.

Ako niste igrali Heroje, Dendroide najlakše možete shvatiti kao čuvare prirode i čuvare šuma. Njihova najveća mana je što su veoma spori, ali u svakom slučaju ne bi želeli s njima da se tučete prsa u prsa ukoliko ste neki vampir, veštica ili kopljanik iz igrice.

S obzirom da ne znam šta tačno znači “šumski ljudi”, prva stvar s kojom sam ih povezao su gore pomenuti Dendroidi. Pored Dendroida, u pomenutoj igrici se pojavljuju razna druga bića. Sva ta bića su preuzeta iz raznoraznih mitologija i legendi, i ne postoje u stvarnom životu. Bar sam ja mislio da ne postoje, ali mislim da je vreme da malo preispitam neka svoja verovanja.

S obzirom na intenzitet kojim se predstavnici trenutne vlasti obračunavaju sa prirodom – šumama, drvoredima, parkovima, rekama, pčelama, itd, stičem polako utisak da Dendroidi postoje. I da su se naprednjaci nekad sreli s njima u šumi, ili možda u nekom parku. I da po svaku cenu žele da unište njihova staništa, kako ih nikad više ne bi sreli. Pisao sam već kako su Dendroidi opasni, pogotovo za sitnu boraniju, a kada ih je u dovoljnom broju, nemaju problem da izađu na kraj ni sa crnim đavolom.

Kako bi bili sigurni da se Dendroidi neće pojaviti, potrebno je poseći što više šume, što više drvoreda po ulicama, što više parkova i zelenih površina pretvoriti u građevinsko zemljište, ili jednostavno sve prekriti betonom ili asfaltom.

Ipak, može biti da je moja pretpostavka o bliskim susretima sa Dendroidima pogrešna. U tom slučaju jedini razlog za otvoren rat koji je objavljen zelenilu po velikom broju mesta širom Srbije je to što se oni šume stide, pa pokušavaju da unište sve što ih na nju podseća.

Ono što je vrlo zanimljivo, je da je te šumske ljude izmislio neko ko već neko vreme ima status fikusa u Vladi Republike Srbije. Na koga je premijerka tom prilikom mislila, možemo tumačiti na razne načine. Iako je veliki broj Albanaca reagovao (na prilično šaljiv način) po društvenim mrežama uz hashtag #literallyemergedfromthewoods, ja ipak ne verujem da je premijerka mislila na ceo albanski narod, jer bi u tom slučaju to bila rasistička izjava. A premijerka nije takva.

Pre će biti da je mislila na lidere kosovskih Albanaca i onih iz Albanije, s kojima je godinama u vrlo lošim odnosima. (Vidi sliku)

Pojam “šumski ljudi” verovatno ima veze sa učešćem lidera kosovskih Albanaca u OVK, međutim, slična etiketa se može prikačiti i premijerkinom sadašnjem šefu i njegovom idejnom vođi. Tako da se termin “šumski ljudi” poput bumeranga može vratiti do onoga ko ga je i izmislio. Iako se u “pregovaračkom timu” kosovskih Albanaca ne nelaze ljudi koji dolaze “iz civilnog sektora”, da citiram premijerku, nije bolja situacija ni sa naše strane, s obzirom da je onaj ko odlučuje u ime svih nas ne tako davno izgovarao “sto za jednoga”. Ramuš Haradinaj nekome može izgledati kao čovek iz šume, i aktivnosti po šumama su mu poslužile kao odskočna daska za uspešnu političku karijeru, ali bojim se da kod nas vladaju balvani.