Srećko Gujaničić dobitnik „Paunove nagrade“

Srećko Gujaničić, jedan od osnivača i autora portala “SOVA”, dobitnik je jubilarne, tridesete, „Paunove nagrade“.

U nastavku prenosimo tekst Milunke Nikolić napisan za portal “Pasaž” i zahvaljujemo se i autorki i portalu.

Srećko Gujaničić dobitnik jubilarne, tridesete, „Paunove nagrade“

Sa četrdeset godina postojanja pesnička manifestacija „Odzivi Paunu“ u Ribaševini mogu da se podvedu pod kategoriju kulturnih fenomena koji opstaju uprkos „dobrim i lošim vremenima“ čuvajući i tradiciju i uspomenu na rano počivšeg lokalnog pesnika čija je poezija još uvek inspiracija nadolazećim lirskim stvaraocima. Po tradiciji, i ove godine, program kojim se neguje uspomena na Pauna Petronijevića otvoren je stihovima pesme „Dobro leto“, a učešće u programu uzeli su i učenici OŠ Miodrag Milovanović Lune , KUD Prvi partizan, muška pevačka grupa Srpski božur i pesnici: Jelena Lončarević, Vladimir Dulanović, Dragan Popović Kuruzlija, Vukašin Luković, Budimka Tošić.

Ovogodišnju, jubilarnu, 30-tu po redu, “Paunovu nagradu” za najbolju knjigu poezije po oceni žirija, dobio je Srećko Gujaničić za zbirku “Sećanje na imperiju”.

U užem izboru bile su i knjige pesma Tatjane Debeljački “Savršenstvo” i “23. maj” Jelene Lončarević.

Gujaničićeva zbirka “Sećanje na imperiju” po mišljenju žirija, a u interpetaciji ocene od strane predsednika istog, Milijana Dike Despotovića, “ se nekakao sama izdvojila iz tekuće produkcije Zlatiborskog okruga i kroz savremeni pesnički izraz, sa dosta misaonih fragmenata stala u odbaranu imperije poezije da ona ne bi doživela sudbinu drugih nepoetičkih imperija. Poezija je za Gujačničića svakodnevno biranje reči i postavljanje štitnika ispred tema pevanja kako bi jezik, pre svega, odbranili od nasilnika i urušilaca materinskog u njemu. Ako je Paun Petronijević lirsko- misaoni pesik, onda se za Srećka Gujaničića može kazati da je na istom putu, a peva na drugačiji način, on je misaoni klasicist”.

U svom obraćanju, višedecenijski kolekcionar i priređivač Paunove poezije, Milijan Despotović je napravio paralelu između ova dva pesnika:

-Paun kaže: „Mnoga grmljavina je otišla praznih šaka“, Srećko upozorava: „Svet je surov u meri koju ne možeš saznati“. Ono što je kao melem za bistar um to je sigurno Gujaničićeva preporuka iz „Uspavanke“: „Popij toplu misao, pojedi nežne reči“. Ovde nema granica između poezije i petičke filozofije, Gujaničić je filozof a po vokaciji pesnik. Pesme su često sačinjene od nemogućih otkrića ali i svakodnevnih pojava gde poetira sarkazam: „Oslepim i to mi postane izuzetno važno“. Ta vrsta Borhesovog odricanja iz novonastalih stanja, za Gujaničića nije temeljiti očaj, već je to prasak u kome „reči eksplodiraju“ i bude veliki potres imperije, potom sve biva u sećanjima“.

Srećko Gujaničić ( 1978. , Nova Varoš) , diplomirao je Filozofskom fakultetu u Beogradu a pored nagrađene zbrike poezije „Sećanje na imperiju“ književnu premijeru napravio je romanom „Deset pozitivnih ptica“.

Uz izraze zahvalnosti za dodeljeno mu priznanje, Gujaničić je, u svom obraćanju, posebnu pažnju posvetio Paunu Petronijeviću, njegovom kratkom i pesnički plodnom životu, rekavši, između ostalog, i sledeće:

„Poezija je za njega / Pauna Petronijevića/ bila ono što ne pripada kategoriji lake zabave, razbribrige, dokolice, talenta, već ono što ona jeste u svojoj biti: disanje, teško disanje, ispovest, iskrena ispovest i trag: ljudski, živi, opipljivi trag čoveka koji je svestan da zbog bolesti neće imati svoje naslednike u krvi i da će pamćenje o njemu čuvati reči koje bude uobličio u stihove. I uspeo je u tome. Njegov trag je još uvek svež. I vreo. Mnogo je rekao Paun za kratko vreme. Bar se to čini nama, filozofima po obrazovanju, jer mi , po pravilu u stihovima ne tražimo lepotu i stil, rimu i formu, već pre svega odgovore ne večna pitanja o životu i smrti, i o drhtaju i nemoći pojedinca pred tajnama koje ga nadilaze.“

U ime domaćina, nagradu je Gujaničiću uručio predsednik udruženja Župa Lužnica, Predrag Milivojević, koji je podsetio na vrednost višedecenijske manifestacije u očuvanju kultrnog identiteta ovog kraja, kao i celog Zlatiborskog okruga. Takođe je istakao i zasluge Narodne biblioteke Užice, kao organizatora ove manifestacije, ali i Milijana Despotovića zahvaljujući čijem entuzijazmu se Pauno stihovi, u novim izdanjima pesničkih zbirki, i danas čitaju. Milivojević je istakao i da postoji ideja, a to je zadatak za ove sadašnje naraštaje, da se u Ribaševini postavi spomen bista Paunu Petronijeviću, čiji odlivak je uradio slikar Dragić Petrović Medoš, a da je do kranje realizacije ostalo da se iznađu sredstva da se ista izlije i tako ostane večiti spomenik u Paunovom rodnom mestu.

U ime Grada Užica, obratio se predsednik Skupštine, Branislav Mitrović .

Uz program , otvorena je i izložba posvećena liku i delu Pauna Petronijevića koju su priredile bibliotekarke Narodne biblioteke Užice: Biljana Davidovski, Bojana Marinčić i Dragoslava Rodaljević.

Jubilarnu 40. manifestaciju “Odzivi Paunu” organizovali su: Narodna biblioteka Užice, Književno udruženje „Paun Petronijević-Rujno“, Udruženje građana Župa Lužnica, OŠ Miodrag Milovanović Lune, i MZ Ribaševina, a urednik programa je Biljana Davidovski.

M. Nikolić