U vremenu sve složenijih društvenih odnosa, dinamičnog smenjivanja teholoških inovacija, ogromne količine informacija koje zapljuskuju sa svih strana, savremenom čoveku potrebno je uporište, oslonac, sidro. Zamire polako živa reč, umor postaje saputnik i mladih i starih, neizvesnost obeležje svakog novog jutra. Kako reče naučna javnost, „kultura je počela da melje biologiju“ upozoravajući da čovekove sposobnosti adaptacije ne mogu da isprate tempo promena koji nameće 21. vek. Uzmimo samo podatak da jedan broj nedeljnog izdanja lista „New York Times“ sadrži više informacija nego što je jedna obrazovana osoba iz 18. veka mogla da stekne tokom celog života! Posebno zabrinjavaju podaci Svetske zdravstvene organizacije da su se depresija i bolesti uzrokovane stresom našle na drugom mestu globalnih oboljenja, odmah iza kardio-vaskularnih bolesti. Savremeni trend nije zaobišao ni našu populaciju; zapravo, uzimajući u obzir ekonomske i društvene prilike u našoj državi u poslednjih dve, tri decenije, sa punim pravom možemo reći da su ljudi u Srbiji umorni, zabrinuti, istrošeni, bolesni.
Uporište umornih, zabrinutih, istrošenih i bolesnih jeste u pronalažanju duhovnog mira i psihičke ravnoteže čiji su kameni međaši temeljno obrazovanje i kultura shvaćena u svom najširem obimu od zdravstvene kulture preko upražnjavanja fizičkih aktivnosti, kulture dijaloga do posete pozorištu, biblioteci, muzeju. Dostupnost informacijama nikad lakša, temljno obrazovanih ljudi sve manje. Obrazovanje podrazumeva organizovanost znanja, lakoću primenjivanja umenja i veština kojima smo ovladali, a ne površno spoznali, kritički stav, širina da se drugi sasluša, ne neminovno i da se prihvati to o čemu priča. Kultura polazi od samopoštovanja, kategorije koja je odavno zaboravljenja. Poštujući sebe, ulažići u svoje potencijale, istovremeno ne ugrožavajući druge da se razvijaju, oplemenjujemo sebe, ali i sredinu oko nas. Nastup kulturnog čoveka je sveden, prijatan, stimulušiću, nenametljiv; potvrda da su samopoštovanje i poštovanje drugog uzajamne kategorije.
Kao reakcija na promenljiva i neizvesna društvena kretanja, relativizovanje znanja, potiskivanje žive reči u zapećak, inertnost velikih sistema da odgovore na izazove savremenog doba, nastala je psiho-obrazovna kancelarija „Georgije i Teodosije“. Zamišljena kao kutak gde se neguje živa reč, autentičan i topao ljudski odnos, organizuju sadržaji profilisani za različite uzraste, kancelarija ima za cilj da podseti da su najvažnija snaga jednog društva obrazovani i stručni ljudi, a godine ranog razvoja najvažniji period za postavljanje temelja odgovorne, harmonične i ostvarene ličnosti.
„Vera u snagu stručnosti i profesionalnosti, želja da Nova Varoš dobije organizaciju koja koja nudi psihološke procene i obrazovne obuke po najvišim standardima, kao i brojne preventivne aktivnosti, ideje su vodilje našeg rada“, ističe Đorđe Filipović, direktor kancelarije „Georgije i Teodosije“. „Podrška sportistima u vidu mentalnog treninga, preporuke i saveti srednjoškolcima pri upisu na fakultet, pomoć studentima u kreiranju efikasnih strategija učenja samo su neke od planiranih aktivnosti. Posebnu pažnju obratićemo na rani razvoj kao period od neprocenjivog značaja za dalji psihički, obrazovni i sveukupni razvoj dece, ujedno podsećajući roditelje da je najpoželjniji i najefikasniji roditeljski stil onaj koji neguje ljubav uz jasna i dosledna ograničenja.“
Kancelarija „Georgije i Teodosije“ u ovom momentu ima porodični karakter. Svoje poslovne planove, Đorđe Filipović ostvaruje saradnjom sa bratom, Bogdanom Filipovićem, diplomiranim psihologom i dugogodišnjim košarkašem. Obojica ističu da ih čekaju brojni izazovi, ali da je uz podršku njihovih roditelja, prosvetnih radnika u penziji, sve mnogo lakše. Kancelarija svoje usluge nudi po povoljnim cenama, a u planu je i organizovanje tribina, predavanja i aktivnosti koje će biti besplatne.
