U vezi sa robotom

Google najčešće ima odgovore na sva pitanja – kako smršati, kako napisati najbolji CV, zašto sijalica u kupatilu uvek brzo crkne, kako zameniti bateriju na daljinskom upravljaču, itd.

Međutim, postoje situacije kada vam google ne može pomoći. Pogotovo kada se radi o pitanjima vezanim za programiranje i računare. Tada obično završite na nekom opskurnom forumu punom kompjuterskih gikova koji žive na tim forumima (ali stvarno), i jedva čekaju da se pojavi neki novajlija sa glupim pitanjem, da bi ga u startu sasekli i pokazali mu gde se tele veže.

Ja sam neki dan u pokušaju da rešim jedan svoj problem (vezan za ovaj sajt) završio na jednom forumu, ali umesto nadrkanih iskompleksiranih likova, u pretraživanju sadržaja i pokušavanju da dođem do rešenja, prekinuo me prijatan ženski glas. Dobro, nije baš glas, više je to zvučalo kao onaj zvuk kad vam stigne poruka na telefonu ili na čatu. U istom trenutku je iskočio pop-up prozorčić, sa koga se smešila jedna ženska osoba veoma prijatnog izgleda. I imena sličnog imenu moje žene – Helen.

(U nastavku teksta je transkript mog razgovora sa Helen, preveden sa engleskog na srpski jezik.)

“Dobar dan želim, kako Vam mogu pomoći?”

“Ne možeš mi pomoći, ti si robot.” – odgovorio sam, i pritisnuo na X na prozorčiću, pomalo iznerviran što me tamo neke automatske poruke ometaju u rešavanju svog problema.

Posle nekih desetak sekundi, prozorčić se ponovo pojavio.

“Ne, ja nisam robot, ja sam stvarna osoba.”

Ovo postaje zanimljivo, pomislih, i reših da se upustim u razgovor sa robotom.

Pravo da vam kažem, nisam pre ovoga nikada razgovarao sa robotom. Ako se ne računaju sporadične konverzacije sa botovima na društvenim mrežama, najčešće u vreme predizborne kampanje. Ili razgovori sa igračkom Magic Jinn, koji ume da bude veoma zanimljiv, za razliku od ovih prethodnih.

“Ako si prava osoba, reci mi kako se zoveš.”, upitah je.

Primetili ste da sam napisao “upitah je” – kako sam veoma naivan po prirodi, već sam poverovao da je Helen stvarno Helen, odnosno da nije robot. Ili da je bar robot ženskog roda. Uglavnom, sigurno se zove Helen.

“Helen.” – odgovori ona kratko. Iza svog imena stavila je i smajli. To što ja nisam stavio smajli je upravo razlog zašto sam i završio na tom forumu – ne rade nam smajliji na sajtu.

“Kako se ja zovem?”

“Đorđe.”

“Koji je danas dan?”

“Četvrtak.”

Postavio sam joj još nekoliko banalnih pitanja, čisto da se malo bolje upoznamo, i da se uverim da Helen nije robot. Pre svakog odgovora, u prozorčiću za čat bi bila prikazana poruka “Helen is typing…”. Međutim, nakon mog sledećeg pitanja, taman kad sam poverovao da je Helen stvarno Helen, i kad sam poverovao da mi Helen može pomoći sa problemom neprikazivanja smajlija na Sovi, bio sam neprijatno iznenađen.

Na moje pitanje zašto se ne vide smajliji na našem sajtu, u deliću sekunde, bez prikazivanja onog “Helen is typing…”, pojavila se poruka tipa “Molimo Vas, obratite se našoj službi za podršku na support@xxxxx.xxx. Trudimo se da svaki Vaš zahtev obradimo u roku od 48 sati.” Tipično robotski odgovor.

Posle toga sam još nekoliko puta razgovarao sa Helen. Sretali smo se i na forumu. Uvek bi se ljubazno nasmešila, i odgovorila na svako moje konkretno pitanje sa “Molimo Vas, obratite se našoj službi za podršku…”.

Već razmišljam da batalim ovu vezu sa Helen, jer očigledno nikud ne vodi. Vreme prolazi, a smajliji i dalje ne rade.

Ili da batalim ovo sa smajlijima. Ionako sve deluje malo ozbiljnije kad nema smajlija.

Ili da se obratim Karen, možda mi se sa njom posreći. A malo je i lepša.