Iskrenost leži u rukama

Moja mama kaže za sebe da je Banaćanka. Ona to kaže zato što je rođena u Banatskom Karlovcu gde je i živela do svoje četrnaeste godine. Ja joj verujem zbog njene odmerenosti, tolerancije i autoriteta koji gradi svojom neverovatnom mirnoćom i ćutanjem. A ponajviše joj verujem jer je kao i…

Pročitaj

Peršun

Jelena je pričala o svojoj generaciji sa faksa. Dugo se nismo videle. Posmatram je. Pije kafu, priča mi živo o svim tim ljudima, a deluje tako umorno. Kapci kao da su joj malo naduveni. Nos nekako porastao, na obrazima se pojavile rupice, a kroz kosu se zasija i poneka seda.

Pročitaj

Putujuće pozorište maestra Antonija Ardingelija

Andrei Panevu Pozorišna trupa koja je došla u našu krčmu prašnjavim drumom, u kužnoj magli, ispod spuštenih i tamnih oblaka, u doba moje rane mladosti, ostavila je duboki trag na sve žitelje Kanispulja i okoline. Trupa je stigla sa dve velike kočije i zaprežnim kolima. Maestro Antonije Ardingeli vodio…

Pročitaj

Balada o klikeru

Zovem Denisa da se vidimo posle duže vremena. Kaže mi da se nađemo kod pošte za nekih petnaestak minuta. Skoro je ustao, dok sam ja za to vreme završavao administrativne poslove. Naporne i komplikovane. Jedva sam se izvukao iz reda znojavih tela i udahnuo vazduh slobode. Tu, u Zemunu, nadomak…

Pročitaj

Fosil i njegovi gosti

Gledao sam u svoje ruke. Bile su to ruke starca na kojima se jasno videlo da je vreme, bez žurbe, ali neminovno, ostavilo svoj pečat. Koža na šakama je bila tanka, obasuta pegama, izborana…Mrdao sam prstima i bio zadovoljan. Proveravao sam reflekse i gipkost. Međutim, teško sam disao. Taj nedostatak…

Pročitaj

Vitorkine čarape

Postoje ljudi koji toliko maštaju i premišljaju da više ne razlikuju san od jave, ni ono irealno od stvarnog. Ako uz to postoji potreba da se bude zanimljiv, da se uvek i dramski govori o mnogim dešavanjima i pojavama, ta granica se gotovo potpuno briše iz subjektivnog doživljaja sveta. I…

Pročitaj

Požar

Na uskoj stazi koja je vodila od mog tadašnjeg stana na Zvezdari do autobuske stanice, srećem Mirnu. Izgleda očajno. Sve visi na njoj, od garderobe, preko sala, do podočnjaka. Umorna je i neispavana. Tople smeđe oči okružuju zakrvavljene beonjače. Usne joj drhte. „Gde si Mirna?“ kažem. „Bila sam u Zemunu,…

Pročitaj

Ledenica

Te ratne 94. vraćali smo se iz škole pješke. Bio je snijeg, i bilo je ledeno, i gazili smo hrabro naprijed. Čizme ni nove, ni tople. Poslije kilometar i po naiđe automobil i mi mahasmo da stane. Čovjek reče da mu je žao, ali, auto mu je nizak i ne…

Pročitaj

Krik

Najjači bol, ako izuzmemo one duševne, osetio sam kad mi je zubarka Janković vadila živac na suvo, iz gornje petice levo. Bilo je to 17. novembra 1999. godine u ordinaciji studentske poliklinike. Prohladan jesenji dan, ali okupan zubatim suncem i nekom kosmičkom energijom pomoću koje se bombardovanjem razrušeni Beograd dizao…

Pročitaj

Susret

-„Nemoj to nikom govoriti“, rekla je baba zamišljeno gledajući u pravcu planine koja se nadvijala nad selom i jednim dijelom stajala uspravno, kao na straži. I njen pogled je bio nekako zapovjednički i mudar. -„Zašto?“, upitah je. -„Zato što će neko misliti da si luda, eto zato!“- presiječe me naglo…

Pročitaj