Ко убија (животиње) по Новој Вароши?

Последњих дана сведоци смо масовног угинућа, врло вероватно услед тровања, животиња у Новој Вароши и околним селима. Дана 15. марта 2019. године угинула је једна јединка белоглавог супа. Реч је о реткој и строго заштићеној врсти, и домаћим и међународним прописима. Ради се о полно зрелој јединки, сва је прилика да ће једно гнезно, услед смрти једног од родитеља, ‘’пропасти’’. Младунца, наиме, могу ”извести” и ”подићи” само обе птице, оба родитеља, заједно. Белоглави супови, наиме, наjчешће страдаја тако што (по)једу неку отровану дивљу или домаћу животињу: вука, лисицу, пса, мачку… Јасно је, независно од овог случаја, да се тровањем дивљих и домаћих животиња, може озбиљно угрозити популација белоглавих супова. Колонија белоглавих супова на Увцу, највећа у Србији и на Балкану, једна од највећих у Европи, је изузетно значајна за биодиверзитет Србије, и шире. Свакако, више него значајна је за развој туризма Нове Вароши (али и суседних општина), а развој туризма је свим актима општине, односно стратегијама развоја (важи и за суседне општине) дефинисан као један од кључних приоритета.

Ових дана по Новој Вароши могу се често приметити угинуле животиње: пси, мачке, разне птице… Симптоми указују на тровање. Животиње умиру у мукама, са пеном на устима. У прилогу се налази неколико фотографија које најбоље илуструју причу.

Члан 269. Кривичног законика Републике Србије – Убијање и злостављање животиња, измећу осталог, прописује:

”(1) Ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до убијања, мучења или повређивања већег броја животиња, или је дело учињено у односу на животињу која припада посебно заштићеним животињским врстама,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.”

И Циле, Надин и мој мали мачак, члан породице, умро је 19. марта. Отрован је, мишљење је ветеринара, јер на то указују симптоми. Мукица, патио се к’о Исус.

Најчешће смо га (и поред ”мали милион” надимака) ословљавали са: Господине!, и говорили: Циле је иксан. Па, само га погледајте!

Група грађана Нове Вароши (неформална група) је о убијању животиња обавестила републичку инспекцију за заштиту животне средине.

Поједини грађани су се обраћали, односно подносили пријаве полицији.

Бројни грађани су се самоиницијативно обраћали и неким домаћим удружењима и организацијама, упознали их са ”дешавањима”, затражили мишљење и помоћ… Иста, обећање је, неће изостати.

Исто тако, припремљени су дописи, односно захтеви општинским ”структурама” (председнику општине, општинском већу, скупштини општине, инспекцијским службама), као и локалном комуналном предузећу, са неколико питања, основно је: ко убија, вероватно тровањем, животиње по Новој Вароши? Такође, важно питање, посебно важно и за здравље људи је: где ”завршавају” лешеви угинулих животиња? На концу, да ли општина или општинско комунално предузеће уопште разматрају о решавању овог проблема на прихватљив, хуман (па људи смо, ваљда?!) начин.

У понедељак, 01. априла (није шала!) ћемо поставити штанд преко пута зграде општине Нова Варош, где ћемо разговарати са грађанима о проблему убијања/тровања животиња у нашој општини, као и позвати људе да, наравно ко је заинтересован, потпишу дописе које намеравамо да упутимо општинским ”структурама” и локалном комуналном предузећу. Користим и ову прилику да позовем људе да нам се придруже, посете на штанду, почевши од 09:00 часова, прочитају дописе које смо припремили, и ако желе, потпишу их. Што нас је више, то ће нас боље чути!

(Тужно и претужно је, али знамо где, у каквом граду и земљи живимо: многи подржавају ‘’причу’’, али не смеју да сведоче или ”дају потпис”.)

Пре 7-8 година сам, везано за посао који радим, ”учествовао” у судском поступку, где је предмет био вештачење једног чамца, као и одштетни захтев везан за исти: одштетни захтев је упутио ”рибокрадица” који није осуђен, јер је поступак ”отишао у застарелост”. (Да, да, и то се дешава у Србији. Да, да, честа појава!) Да не смарам/описујем о чему се ради, јер није битно за ову причу, већ да кажем да ми се дипломирани машински инжењер који је вештачио чамац као овлашћени судски вештак обратио, по изласку из суднице, речима: ”А какви сте ви то неки људи, платите човеку: народ нема ‘леба да једе, а ви бринете о птицама и рибама!? (‘Леба, јер тада сендвичи још нису били ”у моди”.)

Наравно, прича говори о свести дипломираног машинског инжењера, илити факултетски образованог човека, а тиче се заштите животиња, природе уопште. На страну што те ”птице и рибе” могу ”озбиљно погурати” развој туризма, који је свим актима општине, односно стратегијама развоја (важи и за суседне општине) дефинисан као један од кључних приоритета.

Међутим, добра ствар је што много људи ”капира причу”. Много људи ”пати причу”. Много људи је озбиљно револтирано! Много људи је храбро (или ”храбро” – под наводницима стога што мислим да за подржати ову акцију није потребна превелика храброст: довољни су елементарна емпатија и људскост) да подржи акцију. Убеђен сам да ће се то добро видети 01. априла. Опет кажем: без шале!

Кад су ови први у питању, ”инжењери” (без обзира на степен образовања), за које су то само ”птице и рибе” или само ”џукеле и мачке”, оставићу овде размишљење, односно став лекара кога сам замолио за стручно мишљење, а које свакако може да ”потпише” било који лекар: све оно што може да отрује животињу, може да отрује и човека, само је питање дозе. Деца, због мале телесне тежине, могу да имају озбиљније последице, посебно стога што деца имају потребу да стављају у уста све што им је на дохват руке. Отров се може унети и у стамбени простор, преко обуће, ако је неко случајно згазио. Дакле, ово није само питање живота и здравља животиња, него и људи. Малих људи посебно.

Да се вратим другару Цилету, још једном. (А Цилету ћу се враћати још много пута у животу, свакако. Нада, чак, каже: Циле је мој највећи духовни учитељ.) Истог дана када је умро, сахрањен је дубоко у шуми, умотан, ”утопљен” у велики пешкир. Од 08. до 10. априла ће се у Новој Вароши, на Златару, одржати велики скуп у организацији Vulture Conservation Foundation – VCF (коорганизатори су Завод за заштиту природе Србије, Резерват Увац д.о.о., Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Фонд за заштиту птица грабљивица) са темом ”Тровање животиња”. Тако се ”погодило”! Пре пар дана су се ”Резервату” обратили представници VCF и замолили да, ако има могућности, набави неки леш (истина, боље дивље) животиње, како би исти ”ишао” на токсиколошку анализу. Нисмо у могућности да набавимо леш дивље животиње. Да, есхумирали смо Цилета! Наравно, смогао сам снаге само да покажем где је сахрањен, и побегао! Тешимо се, Нада и ја, да је Циле, храбри Циле, дао свој живот за виши циљ! (А био је смотанко, најсимпатични смотанко кога сам/смо икад видели!) Наиме, ако резултати токсиколошкe анализа ”покажу” да је реч о тровању, то ће бити (још бољи) основ за покретање кривичних пријава. Сад, коме, или коме све…

Наравно да постоји оправдана бојазан да ”цела прича” негде ”не запне”. На жалост, знамо у којој и каквој држави живимо, знамо како функционишу институције или ”институције” (сада под наводницима стога што мислим да су углавном ”карикатура”) овде. Или пластично: ко је убио жену на наплатној рампи пре око месец дана?! Зашто институције или ”институције” ћуте, зашто медији, тј. новинари или ”новинари” (вееелика већина) ћуте?!

Ипак, ”гураћу”, или боље, бар’ нас неколико, знам, ”гураћемо” причу.

Циљеви су јасни: желимо да знамо ко убија/трује животиње по Новој Вароши и да ”тај или ти” одговарају за то. Коначни циљ, најважнији, је да се, прво престане са том ”убилачком” праксом, као и да се одмах приступи изналажењу решења. Можемо ”преписати” искуства других, ако не из Србије, оно из региона, Европе. Хајде да Нова Варош од општине где се животиње свирепо убијају, постане општина која је решила проблем паса и мачака (индиректно и других животиња) на ”начин за углед и пример”! Свакако, а везано за тровање, овде се не ради само о псима и мачкама луталицама, него и кућним љубимцима: нико не може да ”држи” свог љубимца ”у четири зида” под сталним надзором, 24 часа дневно.

Другари, због Цилета, због других, бројних ”Цилета”, још једном вас позивам да ”подржите” причу. Мишљења сам да уједињени можемо доћи до одговора на питања која нас занимају, односно стати на пут злу које се дешава ових дана, које се дешавало и раније. Хајде да се сви скупа потрудимо да овде ”ставимо тачку” на убијање/тровање животиња! Индиректно, овим би отклонили могућност тровања белоглавих супова, вероватно ”кључног” симбола Нове Вароши, једног од симбола Србије. Свакако, овим би ”ставили тачку” и на опасност да до отрова ”дођу” и људи, најмлађи људи, посебно! Значи, народе, понедељак, 01. април, преко пута општине, и немо’ се шалите: прича и није за шалу, никако!

Дарко Ћировић

ПС. Одавно се каним да напишем нешто за Сову. Но реко’, има доста добрих и прецизних текстова о друштвено-политичкој стварности коју живимо, краће речено… Не могу да се сетим праве речи, сумњам да би је се сетили Орвел или Бекет, Нушић или Домановић. О томе како је на Тасосу или Лисабону или Прагу или Севиљи можете читати путописе и форуме. Да пишем рецензије са концерата: како, када их се обично не сећам? Боље да се ни сада нисам огласио, да уопште није било овог повода. Али сад, кад почех… Писаћу о фудбалу: ту Сови фали један озбиљан аналитичар, ”провалио” сам.

0 Comments

    Leave a Reply

    XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>