First blood-first love
Bila je kasna jesen 1982 kad je dezorijentisani veteran Vijetnamskog rata, Džon Rambo, ušetao u uspavani gradić Houp negde na jugoistoku Amerike. Tražio je svog druga sa ratišta, ali ga nije našao jer jer je ovaj par meseci ranije preminuo od raka. Slomljen i potpuno izgubljen, Džon kreće dalje i nailazi na lokalnog šerifa Vila. Na pitanje gde može da jede i odmori se, šerif se ponudi da ga poveze. Na svoju nesreću, a kako će se kasnije pokazati, na nesreću čitavog Houpa, šerif Vil dovozi Džona do izlaza iz grada i kaže mu da se ne vraća. Poslednja šansa da se spasu životi i imovina bio je Džonov dobronameran savet: „Don’t push me!“, izgovoren jedva otvorenim ustima i sebi u uho. Šerif Vil ostaje gluv na glas razuma i nesluteći izaziva kataklizmu te pakao Vijetnama seli pravo u Houp.
Džon je u svojim kasnim dvadesetim, razbarušene kose, oštećene psihe i očuvanog tela. Profil čoveka koji je u mirnodopskim uslovima potpuno neupotrebljiv. Na sebi je imao ono što je poneo iz vojske: čizme Red Wings, džins i zelenu M-65, u našem narodu poznatu kao Vijetnamku.
Tradicija je dobra-Inovacija je bolja
Jakna M-65 ili M-1965, kako joj je puno ime, uvedena je u upotrebu 1965 godine. Proizvod je američke firme „Alfa Industries“ iz Tenesija (kasnije Virdžinija). Razvijena je kao odgovor na monsunske kiše i hladan vetar kojima su Američki vojnici bili izloženi u Vijetnamu.
Vijetnamka je dakle vojni proizvod i kao takva je morala biti otporna na vodu, vetar i delimično na vatru. Morala je biti topla, ali da zna da „diše“ tokom toplih dana, komotna ali i kompaktna. Morala se stopiti sa okolinom, a uz sve to je morala biti izuzetno izdržljiva i funkcionalna. Nimalo lak zadatak za konstruktore koji su srećom imali odakle da počnu i tačno su znali šta neće. A nisu hteli ono što su nosili u Drugom svetskom ratu.
Da bismo bolje razumeli zašto je Vijetnamka poseban proizvod, moramo se spustiti njenim porodičnim stablom 25 godina ranije.
Američki vojnici su Drugi svetki rat otpočeli noseći M-41. Jakna M-41 je za osnovu imala civilnu jaknu koja se dopala jednom od američkih generala. Ovo je bilo dovoljno da bude promašaj od samog početka. Što bi naš, nekad pametni, narod rekao: „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“. M-41 nije bila bolja od osrednjeg HTZ kombinezona kakve su matalostrugari novovaroške „Sloge“ dobijali sredinom 80-ih godina.
Jakna je bila kratka, hladna, sa malo funkcionalnih džepova i nija bila otporna na kišu. Bila je napravljena od vune. Najžalosnije, jakna je posle svega par dana na suncu znala toliko da izbledi da su američki vojnici na bojnom polju bili vidljiviji od polarnih zečeva u zimzelenoj šumi. To je bio razlog što su je uglavnom nosili izvrnutu naopako.
Ovo je bilo više nego dovoljno da konstruktori zavrnu rukave i prionu na posao. Rezultat je M-43. Konceptualno i po obliku, M-43 je već pokazala pravac u kom će ići razvoj američke vojne uniforme. Bila je u potpunosti izrađena od pamuka, kopčala se samo dugmadima i imala kragnu nalik reverima. Bila je prijatna za nošenje ali je brzo pokazala nedostatke pre svega zbog izbora materijala. Nju će naslediti M-51.
Kao i njene prethodnice, M-51 je dobila ime po godini kad je uvedena u upotrebu. Bila je otporna na vodu i vetar i kopčala se samo dugmadima. Kragna je mogla da se ispravi i zakopča. Bila je veliki pomak u odnosu na prethodnicu i postavila je čvrste temelje za razvoj vanvremenske M-65-Vijetnamke.
Zavidan pedigre i prilike da se jakne testiraju u najsurovijim uslovima na terenu, a ratnih sukoba Americi nikad nije manjkalo, dali su rezultate.
U odnosu na svoje prethodnice, M-65 je bila teža, robusnija, imala je više korisnih dodataka, i najvažnije, bolje je štitila od vetra i kiše.
Vijetnamka je izrađena u dva sloja. Spoljašni je od tvrdo tkanog platna koji je kombinacija pamuka i poliamida a unutrašnji samo od pamuka. Opremljena je sa četiri prostrana džepa. Dva su u visini kukova a dva na grudima. Veličina džepova je prilagodjena veličini okvira sa municijom za puške M-14 i M-16. Prostor iznad grudnih džepova je predviđen za natpis sa imenom i vojnim činom.
Jakna ima integrisanu kapuljaču koja se po potrebi vadi iz okovratnika. Dodatna, toplija, kapuljača za zimu, koja se doduše retko viđa, se pomoću dugmadi može pričvrstiti za okovratnik. Vijetnamka se kopča izuzetno robusnim rajsferšlusom izrađenim od legure mesinga i dodatno osigurava sa šest čeličnih dugumadi.
Okovratnik se može podići i zakopčati čičak trakom. Rukavi su komotni ali ne preširoki. Svoju ergonomiju duguju šavovima koji se nalaze u visini laktova, i kupe višak materijala upotrebljenog za unutrašnju stranu rukava. Zahvaljujuci njima, Vijetnamka ima blago savijene rukave čak i obešena. Vijetnamka se može suziti oko struka i kukova pomoću integrisanih elastičnih kanapa. Rukavi se oko ručnog zgloba podešavaju čičak trakom a po potrebi se može izvući i dodatni zaštitnik za šaku.
U zimskim mesecima, jakna se dodatno ulaže izolirajućim poliamidnim uloškom što je čini izuzetno toplom i upotrebljivom i po najhladnijem vremenu. Svi spojevi na jakni su obezbeđeni dvostrukim i trostrukim šavom i čvrstim koncem.
Sve ovo čini Vijetnamku praktično neuništivom jaknom. Svakom detalju je posvećena maksimalna pažnja a jedina vodilja u njenom osmišljavanju bila je funkcionalnost.
Originalna boja jakne M-65 je maslinasto zelena, ali je njena šira upotreba u vojsci uticala na to da se proizvedu i u boji peska, crnoj, plavoj, sivoj a na kraju i u maskirnoj/kamuflažnoj boji. Ova poslednja je bila omiljena saudijskom karatisti i disidentu Osami Bin Ladenu.
Život posle rata
Vojnici koji su odslužili svoj rok u Vijetnamu nisu imali obavezu da vrate svoju vojnu uniformu. Tako je Vijetnamka našla mesto u ormaru svakog od njih. Bez obzira iz kog dela Amerike su bili, univerzalnost i praktičnost M-65 i ovde je došla do izražaja. Na početku je bila neizostavan deo opreme za lov i aktivnosti u prirodi, a nakon toga je pripitomljena i sve češće se mogla videti na ulicama. Potražnja za jaknama M-65 je ubrzo bila mnogo veća od onoga što su vojni otpadi mogli da obezbede pa je „Alfa Industries“ 70-ih godina ponovo pokrenula proizvodnju i jaknu u identičnom obliku ponudila civilima.
M-65 je vrlo brzo postala deo popularne kulture i etablirala se kao simbol bunta i slobode. Potpuno paradoksalno, Vijetnamka je bila često viđena među protivnicima rata i hipijima koji su protestovali širom Amerike za vreme a i nakon Vijetnamskog rata.
Svoju veliku popularnost i kultni status Vijetnamka duguje i Holivudu. Pojavila se u desetinama filmskih ostvarenja a u nekima se potpuno stopila sa likom da ga je nemoguće zamisliti bez nje. Pored pomenutog Ramba, možemo je videti i u filmovima: „Taksista“ sa Robertom de Nirom, „Ulični borac“ u sva tri dela, „Serpiko“ sa Al Paćinom, „Eni Hol“, „Put samuraja“, „8 milja“, „Eksterminator“, „Eksterminator 2“, „Terminator 2“, „Telohranitelj“, „Krvavi sport“, „Robokap“, „SLC Pank“, „Ajkula 2“, „Noćna potera“, „Karate kid“ „Prava romansa“ i mnogim drugim.
Prve M-65 su se kod nas pojavile pred kraj 70-ih i stizale su uglavnom sa vojnih otpada iz Grčke i Italije. Početkom 90-ih i otvaranjem prvih prodavnica koje su prodavale vojnu opremu postale su dostupne svima. Vrlo brzo je stekla svoju publiku a uskoro su počele da kruže priče kako je to najizdržljivija jakna otporna čak i na vlašku magiju.
Jedan od prvih koji ju je nosio kod nas je Branimir Džoni Štulić. Njegova pesma „Pametni i knjiški ljudi“ (1981) inspirisana je barovima u kojima su se okupljali, pili i diskutovali „ljudi koji su nosili Vijetnamke“.
Popularnost ali i svestranost jakne M-65 je pokrenula ostale proizvodjače koji su u svoje ponude uvrstili identične ili jakne koje su inspirisane Vijetnamkom. Danas se mogu naći u najrazličitijim bojama a u svojoj ponudi ih imaju čak i najzvučnija imena iz sveta mode. Njene cene se kreću od pedesetak do nekoliko stotina evra, u zavisnosti od kvaliteta i proizvođača.
Originalno napravljena za vojsku, M-65 se otrgla i nastavila da živi van predviđenih okvira. Postala je fenomen koji ne pokazuje znake umora. Sve su prilike da njeno vreme nikad neće proći. Ko god je ima, posvedočiće da je Vijetnamka jedina jakna u ormaru koja dočekuje i ispraća sve ostale.
Danas se prave jakne od mnogo boljih materijala od onih na Vijetnamci. Moderne jakne sa najrazličitijim dizajnerskim rešenjima su toplije, lakše i realno bolje.
Ipak, čini se da je za ulazak u legendu potrebno mnogo više.
