Od početka školske godine većina roditelja ne šalje svoju decu na nastavu u OŠ “Svetozar Miletić” u Zemunu… Pobunili smo se protiv nezakonite smene direktora Ljube… Protiv smene direktora koji je od stare i oronule škole, zajedno sa svojim kolegama, napravio školu za koju se traži “mesto više”…
Izvinite, subjektivan sam: i sam sam išao u tu školu i ta zgrada, u kojoj se škola nalazi, najlepša je zgrada u Zemunu.
“Lako je vama iz Miletića, kad imate Ljubu” rečenica je koja se često umela čuti.
Za Ljubu nije bilo prepreke koju nije bio u stanju da preskoči. A sve zbog, ne kako bi većina pretpostavila – lične koristi, već svojih učenika.
Neću vam pričati o tome da su i škola i direktor imali najviše ocene Ministarstva prosvete, iako ne mislim da to nije važno. Reći ću ono što mislim da je važnije…
Kad smo saznali za Ljubinu smenu, nekako smo se spontano okupili i rekli:
“Ljudi, pa ne damo Ljubu”!
Ne damo mi roditelji, ne daju sadašnji učenici, ne daju bivši učenici i ne daju zaposleni…
Ej!
Nije mala stvar…
Osetili smo da smo dužni tom Čoveku, namerno sa velikim “Č”!
Dužni za učionice “poslednje generacije”, dužni za sva krečenja, čišćenja snega, skupljanja lišća, a najviše dužni za svako “DOBRO JUTRO, MILI MOJ” upućeno svakom od te, naše dece!
Rekli su nam da je Ljuba kršio zakon… Zakon je prekršio tako što je zaposlen nastavnik geografije koji nije imao “Bolonju”… Nastavnik, koji je primljen na određeno vreme je imao “samo” potvrdu sa Geografskog fakulteta da MOŽE da predaje u osnovnoj i u srednjoj školi. I predaje… Od kad ne radi kod nas, radi u drugoj školi, ali je tamo to po zakonu… Valjda…
E, pa, ne može! Ne damo Ljubu! NE DAMO!!! Zbog svega gore nabrojanog!
Ne damo i zbog toga što našu decu učimo da ne ćute na nepravdu, a ovo je velika! Zbog čega? Ne znamo… Pretpostavljamo… Možda zato što nije dao raznim “kumovima” da otvore pekare ili knjižare u školi? Možda zato što se nije “ugrađivao” u cenu rekreativnih nastava i ekskurzija? Ili, možda, zato što im se sviđa ova, kao što rekoh, najlepša zgrada u Zemunu?! Ne znamo, jer i ministar ćuti. Razgovara s nama samo preko medija, preti i zastrašuje… Ali mi i dalje “Ne damo Ljubu”…
Oni su jaki… Mnogo jači od nas… I pokvareni i beskrupulozni… Ali ne damo… S tim, izgleda, nisu računali… I ne znam da li ćemo “pobediti”, ali znam da ću svog sina moći da pogledam u oči i da mu kažem da smo se borili! Lavovski!
U filmu “Knights tale” ima jedna scena kada Princ Edvard kaže Hitu Ledžeru:
“Tvoji ljudi te vole… Da ne znam ništa drugo o tebi, to bi mi bilo dovoljno”!
Mi smo ti ljudi… I mislimo da je to velika lekcija koju naša deca ne bi mogla naučiti na nastavi…
Nadam se da vam je to dovoljno…
Ovima na vlasti nije…
E, pa, ćeraćemo se…
Boris Arsić
