Pompeja

Ukoliko jednom dođete do Napulja, velika bi šteta bila ne posetiti Pompeju. Kažem Napulja, jer je ovo arheološko nalazište blizu njega. A ako se nalazite u Rimu, trebaće vam oko 280 kilometara da se dovezete do ovog zaspalog grada. Zvuči mnogo, zvuči daleko, ali vredi.

Nije potrebno da pre posete ovom mestu iščitavate gomilu informacija o njemu. Dovoljno je da znate šta se tu zbilo, pa da se prepustite ličnom istraživanju, doživljaju i utiscima.

Pompeja je grad koji je osnovan u 5. veku pre nove ere. Ovaj grad je prestao da postoji 79. godine nove ere, kada je pred naletom lave iz Vezuva, pepela, kamenja i prašine, zatrpan za manje od jednog dana. Pepeo je prekrio i od zaborava sačuvao ulice, kuće, hramove, terme, tako da današnji posetilac ima priliku da vidi autentičan grad tog vremena i prošeta njegovim ulicama.

Kada dođete do ulaska u Pompeju, ne vidite ništa što obećava. Međutim, kada se popnete uz jednu strmu ulicu, pred vama se otvori nepregledan prostor ispunjen zidovima, stubovima, raznim predmetima, spomenicima.

Na mene je sve što sam tamo videla istovremeno delovalo i zadivljujuće i krajnje potresno. Zadivljujuća je sama činjenica da se nalazite u gradu koji je izronjen iz pepela gde je spavao stotinama godina. Zadivljujuće je videti neizmenjenu arhitekturu, spomenike, autentične pekare iz tog vremena, kafane, fontane, sistem grejanja, rešenja za ulice, pešačke prelaze, javnu kuću, bazene, mozaike, slike. Ono što je potresno jesu ljudske figure koje su ostale skamenjene pod naletom kamenja, lave, spržene usled ogromne temperature, ali „zalivene“ vulkanskom prašinom koja je omogućila da oblici tela ostanu u onom položaju u kojima ih je nesreća i zatekla. Tako možete videti figuru, recimo deteta ili psa, koji su nađeni u položaju u kom su zauvek skamenjeni. Većina ljudskih figura je sklonjena iz Pompeje u muzeje ili je odnesena na proučavanje. Ipak, pojedine se mogu videti jer su zastakljene u nekim od kuća, zajedno sa gomilom grnčarije, novcem iz tog perioda, posuđem. Sve je dozvoljeno fotografisati.

Pompeja je jedan ogroman lavirint. Mnoštvo ulica koje se seku pod pravim uglom. Mnoštvo kuća bez krovova i spratova, sa očuvanim zidovima, dvorištima, baštama, spomenicima.

Ono što je bitno, jeste da za obilazak ovog arheološkog kompleksa morate odvojiti nekoliko sati. Najidealnije bi bilo odvojiti ceo dan. Po dolasku u Pompeju, dodeljuju vam uglavnom lokalnog vodiča koji govori na engleskom (ako ste stigli sa grupom, preko agencije). Vodič za nekih sat vremena kaže ono osnovno i sprovede vas kroz najzanimljivije delove grada. Međutim, onda vam daju sat ili dva slobodno, podele mape da se ne izgubite (jer, zaista je i to moguće!) i ostave vas da sami uživate.

Za vreme tog slobodnog sata, uvidela sam da je svaka naredna ulica u koju uđete, svaka građevina koju otkrijete, posebna. Svaka donosi nešto novo. Naročito su zanimljive kuće imućnijih ljudi, koji su imali u svojim dvorištima bazene, male hramove, mozaike. Jedan deo grada je sav u fascinirajućim spomenicima. Zbog toga, bar meni, nije bilo dovoljno tog slobodnog vremena. Jer, ako ne provedete tu nekoliko sati, ostaje utisak da ste videli samo deo i ostaje jaka želja da se vratite i natenane se posvetite zaspalom gradu.

Photos by Danka Ivanović

1 Comments

    Leave a Reply

    XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>